.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4142/2019
16.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog „Srbija Voz“ AD za železnički prevoz putnika, iz Beograda, čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2787/19 od 11.09.2019. godine, na sednici održanoj 16.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2787/19 od 11.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2787/19 od 11.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Subotici, presudom P1 1462/18 od 28.05.2019. godine, delimično je usvojio tužbeni zahtev (stav prvi izreke), tako što je obavezao tuženog da isplati tužiocu za period od 01.12.2015. godine do 28.02.2018. godine, troškova za ishranu u toku rada, određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu drugom izreke). Obavezao je tuženog da isplati tužiocu za period od 01.12.2015. godine do 28.02.2018. godine na ime troškova za regres za godišnji odmor, određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu trećem izreke). Odbio je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za decembar 2016. godine isplati razliku preko dosuđenog iznosa od 3.226,40 dinara do traženog iznosa od 3.266,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.01.2017. godine do konačne isplate (stav četvrti izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 46.700,00 dinara, u roku od osam dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate (stav peti izreke).
Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž1 2787/19 od 11.09.2019. godine, odbio je žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Subotici P1 1462/18 od 28.05.2019. godine, u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za isplatu na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor, tako što su o pravu tužioca i o visini tražene naknade sudovi odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužioca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba je podneta 28.12.2018. godine.
Iz obrazloženja prvostepene presude proizilazi da je ukupan iznos naknade troškova za ishranu i zakonske zatezne kamate 201.018,01 dinara, dok je ukupan iznos neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora i zakonske zatezne kamate 96.039,46 dinara.
Odredbom člana 441. ZPP je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca, radi isplate na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao glavnih zahteva, očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu čl. 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
