.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4232/2019
16.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević, advokat iz ..., protiv tuženih „Železnice Srbije“ AD iz Beograda i „Infrastruktura železnice Srbije“ AD za upravljanje železničkom infrastrukturom iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog „Železnice Srbije“ AD iz Beograda izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1333/19 od 15.04.2019.godine, u sednici veća održanoj 16.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog „Železnice Srbije“ AD iz Beograda izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1333/19 od 15.04.2019.godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog „Železnice Srbije“ AD iz Beograda, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1333/19 od 15.04.2019.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 613/18 od 07.02.2019.godine stavom prvim izreke prigovor stvarne nenadležnosti suda je odbijen. Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev je usvojen pa su obavezani tuženi da tužiocu za period od 01.03.2015.godine do 01.09.2015.godine na ime troškova za ishranu u toku rada solidarno isplate iznos od 31.497,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.09.2018.godine pa do konačne isplate, kao i iznos od 12.047,59 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom tri izreke obavezani su tuženi da tužiocu za period od 01.03.2015.godine do 01.09.2015.godine na ime troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora solidarno isplate iznos od 10.662,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.09.2018.godine pa do konačne isplate, kao i iznos od 4.079,28 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četiri izreke obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove postupka u iznosu od 41.400,00 dinara u roku od 8 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Odbijen je predlog drugorednog tuženog za prekid postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1333/19 od 15.04.2019. godine, žalbe tuženih su odbijene i presuda Osnovnog suda u Subotici P1 613/18 od 07.02.2019.godine je potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi „Železnice Srbije“ AD iz Beograda je izjavio blagovremeno reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, kao i s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, zato što je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja nižestepenih presuda za odluku o usvajanju tužbenog zahteva, u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava. Stoga ne postoji potreba za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 26.03.2018. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora od 70.000,00 dinara očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
