.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 198/2024
10.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz mesta ..., BB iz mesta ..., VV iz ..., GG iz mesta ..., DD iz mesta ..., ĐĐ iz mesta ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz mesta ... i II iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miloje Cvetić, advokat iz ..., protiv tuženih Kompanije „Internacional CG“ DP Beograd u stečaju, čiji je punomoćnik Nemanja Todorović, advokat iz ..., Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, Beograd, i „Generaleksport“ DP Beograd u stečaju, čiji je punomoćnik Živka Spasić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Raškoj, u sednici održanoj dana 10.09.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u u ovom sporu STVARNO JE NADLEŽAN Privredni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Tužbom podnetom 28.05.2012. godine, Osnovnom sudu u Kraljevu, Sudskoj jedinici u Raškoj, tužioci su tražili da se obavežu tuženi 1) Internacional CG za međunarodnu i unutrašnju trgovinu, hotelijerstvo i vazdušni saobraćaj DP Beograd u restrukturiranju. 2) Republika Srbija, Agencija za privatizaciju Beograd i 3) Kompanija Generaleksport za međunarodnu i unutrašnju trgovinu, hotelijerstvo i vazdušni saobraćaj DP Beograd u restrukturiranju, da solidarno isplate tužiocima novčanu naknadu u iznosu od po 200,00 evra za svaku punu godinu radnog staža, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa pripadajućom kamatom i troškovima postupka.
Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Raškoj P1 623/12 od 06.07.2016. godine, utvrđen je prekid postupka u odnosu na tuženu Agenciju za privatizaciju, jer je prestala da postoji.
Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Raškoj P1 114/21 od 29.05.2023. godine, stavom prvim izreke, nastavljen je parnični postupak, tako što na mesto tužene Agencije za privatizaciju stupa Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan, zahtev tužilaca da na mesto Agencije za privatizaciju pored Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije stupi i Republika Srbija. Stavom trećim izreke, Osnovni sud u Raškoj se oglasio stvarno i mesno nenadležnim za postupanje po tužbi tužilaca protiv tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije. Stavom četvrtim izreke, razdvojen je postupak u odnosu na tuženu Aganciju za vođenje sporova u postupku privatizacije. Stavom petim izreke, odlučeno je da se po pravnosnažnosti spisi predmeta dostave Privrednom sudu u Beogradu.
Privredni sud u Beogradu nije prihvatio nadležnost da odlučuje po tužbi protiv tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije i spise je dostavio Vrhovnom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob nadležnosti, primenom člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 10/23) i člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je za suđenje u ovom sporu stvarno nadležan Privredni sud u Beogradu.
Članom 27. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporu o primeni propisa o privatizaciji.
Iz spisa predmeta proizlazi da je tužbeni zahtev tužilaca protiv tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije usmeren na isplatu novčanog iznosa po osnovu Socijalnog programa koji je tužiocima kao bivšim zaposlenima u kompanijama Internacional CG DP i Generaleksport DP Beograd garantovan kroz Program restrukturiranja navedenih preduzeća. U pomenutim postupcima restrukturiranja, pravni prethodnik tužene, Agencija za privatizaciju imala je administrativna i kontrolna ovlašćenja u skladu sa tada važećim Zakonom o privatizaciji, i u skladu sa tim nadzirala je sprovođenje usvojenog Programa restrukturiranja.
S obzirom na to da se prema činjeničnim navodima tužilaca pravni osnov odgovornosti tužene Agencije za isplatu utuženih potraživanja zasniva na propustima koje je učinio njen pravni prethodnik u postupku privatizacije navedenih kompanija, to se u konkretnom slučaju radi o sporu u primeni propisa o privatizaciji, sa kojih razloga je u skladu sa citiranom odredbom člana 27. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, za suđenje u ovoj parnici nadležan Privredni sud u Beogradu.
U skladu sa iznetim, primenom člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova i člana 22. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
