.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 163/2025
30.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Ivane Rađenović, Mirjane Andrijašević i Jasminke Obućina, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Makler doo Beograd, čiji je punomoćnik Dragan Stojanović, advokat u ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Dr Đorđe Kovačević“ iz Lazarevca, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4892/23 od 14.11.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 30.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4892/23 od 14.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4892/23 od 14.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 3000/22 od 08.02.2023. godine, u stavu I izreke je dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe, u stavu II izreke je ukinuto rešenje o dozvoli izvršenja Privrednog suda u Beogradu IIv 985/22 od 10.03.2022. godine, u stavu III izreke je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 576.006,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznose i za periode označene u izreci, u stavu IV izreke tuženi je obavezan da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na ukupan iznos od 2.962.182,36 dinara, odnosno na pojedinačne iznose i za periode označene u izreci, u stavu V izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 3.537.188,90 dinara, odnosno na pojedinačne iznose i za periode označene u izreci, a u stavu VI izreke je tuženi obavezan da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 144.463,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4892/23 od 14.11.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu III izreke.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke.
Nižestepenim odlukama u pobijanom delu pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za isplatu glavnog duga u iznosu od 576.006,54 dinara po fakturama, na ime cene za isporučenu robu i zakonskih zateznih kamata za period docnje.
Navodi revizije se svode na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja, što nije osnov predviđen odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za posebnu reviziju.
Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužilac je tužbu radi isplate duga - predlog za izvršenje, podneo dana 09.03.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 576.006,64 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Kako se konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća-sudija
Tatjana Miljuš,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
