Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Tuženi u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, a pitanje sticanja prava svojine održajem i uslova za redovni održaj je dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a revizijskim navodima kojima se ukazuje na ugovor o kupoprodaji sporne nepokretnosti zaključen između tuženog, kao kupca i VV, kao prodavca zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza u pogledu savesnosti državine sporne parcele, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Iz iznetih razloga, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi predaje nepokretnosti podneta je 22.12.2021. godine, vrednost predmeta spora je 50.000,00 dinara. Protivtužba radi utvrđenja prava svojine je podneta 14.02.2022. godine, bez označene vrednosti predmeta spora, a taksa na protivtužbu je određena u visini od 3.900,00 dinara. Prema stanovištu Vrhovnog suda, kada vrednost predmeta spora nije označena u tužbi, odnosno u protivtužbi, niti je označena ili utvrđena naknadno do pravnosnažnog okončanja postupka, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj, odnosno naplaćenoj sudskoj taksi. Taksenom tarifom – tarifni broj 1. stav 1. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94....95/18), propisano je da se taksa za tužbu i protivtužbu podnetu pred sudom opšte nadležnosti plaća prema vrednosti predmeta spora: preko 10.000 do 100.000,00 dinara vrednosti - 1.900 dinara uvećano za 4% od vrednosti predmeta spora, a za odgovor na tužbu, plaća se polovina takse iz stava (1) ovog tarifnog broja.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni i protivtužbeni zahtev odnose na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela po tužbi, kao i po protivtužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, odnosno protivtužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković