Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23- drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je Ugovorom o radu od 05.12.2019. godine zasnovao radni odnos kod tuženog, na neodređeno vreme, počev od 04.07.2019. godine, na radnom mestu ... kao jedini izvršilac. Na osnovu Odluke Skupštine društva 01-4277 od 05.11.2021. godine i izveštaja direktora tuženog o potrebi sprovođenja mera racionalizacije, utvrđena je potreba za racionalizacijom i sprovođenjem organizacionih i ekonomskih promena kod poslodavca, nakon čega je donet nov Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova broj 013996 od 17.08.2022. godine, na koju je Gradsko veće grada Kragujevca, dana 19.08.2022. godine, dalo saglasnost. Novim Pravilnikom nije sistematizovano radno mesto ... koje poslove je tužilac obavljao. Na dan donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih broj 01-3299 od 08.09.2022. godine, kod tuženog je bilo ukupno 84 zaposlena radnika, od čega 78 na neodređeno vreme, od kojih 8 zaposlenih, koji su obavljali poslove za čijim obavljanjem je potpuno prestala potreba, tako da, predstavljaju višak. Sastavni deo Programa je lista zaposlenih koji su proglašeni viškom, među kojima je, pod rednim brojem 6, tužilac – ... . Utvrđeno je i tužilac nije mogao da bude premešten na druge poslove kod tuženog, niti je mogla da bude primenjena neka od mera rada kog drugog poslodavca. Pobijanim rešenjem od 16.09.2022. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za radom tužioca, uz isplatu otpremnine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu, kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18- autentično tumačenje), zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, jer je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova od 17.08.2022. godine, radno mesto na kojem je bio raspoređen ukinuto, a tuženi nije mogao da mu obezbedi premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto, niti da sprovede neku od mera iz člana 155. stav 1. tačka 5) Zakona o radu. U toj situaciji, kada je radno mesto ukinuto, tuženi nije bio u obavezi da primeni kriterijume propisane zakonom i kolektivnim ugovorom tuženog, jer je primena kriterijuma obavezna samo u situaciji smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu, što ovde nije slučaj. Činjenica da su poslovi ukinutog radnog mesta na koje je tužilac bio raspoređen nastavili da se obavljaju kod tuženog od strane drugih zaposlenih je bez uticaja, jer je autonomno pravo poslodavca da samostalno, prema svojim potrebama, u cilju racionalizacije i uštede i u skladu sa svojom poslovnom politikom, odredi način na koji će organizovati proces rada i obavljanje poslova, pa sud ne može ceniti njihovu celishodnost i opravdanost. Kako je tužiocu pre otkaza ugovora o radu isplaćena otpremnina, postupak otkaza po navedenom osnovu je sproveden u svemu u skladu sa zakonom. Stoga je, po oceni Vrhovnog suda, neosnovan zahtev tužioca za vraćanje na rad, kao i zahtev za naknadu materijalne štete.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković