U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Vodovod“ Vranje, čiji je punomoćnik Stojan Ilić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 286/23 od 18.05.2023. godine, u sednici održanoj 02.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 286/23 od 18.05.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 447/20 od 03.10.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno, kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca broj ... od ...2017. godine. Stavom drugim izreke, naloženo je tuženom da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i radnim sposobnostima. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove parničnog postupka u iznosu od 208.000,00 dinara, a da ukoliko tužilac ne izmiri svoju obavezu da plati i zakonsku zateznu kamatu od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 286/23 od 18.05.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi, kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužioca broj ... od ...2017. godine, kao i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i radnim sposobnostima. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nakandi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 268.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu ... u Službi ..., Sektor za ... U skladu sa zaključenim ugovorom o radu, tužilac je između ostalih poslova obavljao i poslove koji se tiču iskazivanja potreba za nabavkom potrebnih dobara i usluga u svojoj službi. Otkazan mu je ugovor o radu rešenjem o prestanku radnog odnosa od ...2017. godine na osnovu odredaba člana 179. stav 2. tačka 2. i 5. Zakona o radu, člana 101. stav 2. tačka 2. i 5. Kolektivnog ugovora, kao i tačke 19. podtačka 1, 18. i 30. ugovora o radu, zbog toga što je u periodu od 02.02.2017. godine do 02.03.2017. godine neovlašćeno, prekoračenjem svojih ovlašćenja i nepoštovanjem svojih radnih obaveza i poslova izvršio nabavku usluge ugradnje i kalibracije tahografa i pored toga što u preduzeću postoji i služba koja se bavi ovom vrstom posla – Služba javnih nabavki, kao posebna organizaciona celina. U svojstvu odgovornog radnika za ..., tužilac je sačinio specifikaciju za nabavku tahografa za putničko kombi vozilo, koje je bilo neophodno radi prevoza zaposlenih do fabrike vode u Vrnjačkoj banji i nazad. Specifikaciju su potpisali sektorski, komercijalni i generalni direktor. U postupku javne nabavke, u smislu izdavanja narudžbenice i kontakata sa ponuđačima, nije bio angažovan zaposleni koji je odgovoran za javne nabavke, već je sam tužilac sakupio tri ponude (dobavljača „...“ iz ... od 95.000,00 dinara, „...“ iz ... od 117.400,00 dinara i „...“ iz ... od 125.000,00 dinara) i odabrao ponudu „...“ kao najpovoljniju, sa najnižom cenom. Odabrani servis „...“ ugradio je tahograf za vozilo za koje je vršena nabavka i za to ispostavilo račun tuženom. Tuženi ima posebnu Službu za ... u istoj koji sprovode postupke i realizuju određene nabavke. Pre donošenja osporenog rešenja tužilac je pisanim putem upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Tužilac se izjasnio na navode iz upozorenja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev s obzirom da je predmetna nabavka tahografa, koja je bila hitna zbog prevoza radnika do mesta rada, odobrena od strane tehničkog, komercijalnog i generalnog direktora, a da tuženi nije pretrpeo štetu. Stoga je osporeno rešenje poništio, kao nezakonito, a tuženog obavezao da tužioca vrati na rad.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan nalazeći da su bili ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 2. tačka 2. i 5. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu tužiocu zbog učinjene povrede radne obaveze navedene u pobijanom rešenju. Tužilac je između ostalih poslova obavljao i poslove koji se tiču iskazivanja potrebe za nabavkom potrebnih dobara i usluga u svojoj službi. Nakon što je tužilac iskazao potrebu za nabavkom i ugradnjom tahografa, postupajući u okviru svojih ovlašćenja i preduzimajući radnje koje ulaze u opis njegovih poslova kao inženjara i nakon što je nabavka i ugradnja odobrena od strane ovlašćenih lica nastavio je postupak nabavke tako što je pribavio tri ponude, izvršio izbor najpovoljnije, te realizovao ceo postupak. Tužilac nije dobio saglasnost za sprovođenje postupka nabavke od strane realizatora iste, niti je postupak nabavke i ugradnje izvršio na osnovu izdatog naloga ovlašćenog rukovodioca. Na navedeni način tužilac je po nalaženju drugostepenog suda prekoračio svoja ovlašćenja i na taj način učinio povredu radne obaveze, jer prema opisu poslova koji su taksativno navedeni u ugovoru o radu on nije mogao da preduzima bilo koje radnje u postupku nabavke i ugradnje tahografa, sem iskazivanja potrebe za takvom nabavkom. Tužiocu je, kao dugogodišnjem radniku na radnom mestu inženjera morala biti poznata procedura oko nabavke dobra i usluga pri činjenici da je i sam delom učestvovao u istoj, bilo putem iskazivanja potreba, bilo putem davanja stručnog mišljenja prilikom određene nabavke. Bez značaja je što su tužiocu rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljene na teret i druge povrede radne obaveze, jer je za otkaz ugovora o radu dovoljno i postojanje jednog otkaznog razloga. Kako je odbijen tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja, odbijen je tužbeni zahtev i u delu koji se odnosi na vraćanje na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Osporenim rešenjem o prestanku radnog odnosa tužiocu, zaposlenom na radnom mestu inženjer u Službi mehanizacije, Sektor za tehničke poslove prestao je radni odnos zbog učinjenih povreda radne obaveze na osnovu odredaba člana 179. stav 2. tačka 2. i 5. Zakona o radu, člana 101. stav 2. tačka 2. i tačka 5. i člana 104. tačka 1, tačka 18. i tačka 30. Kolektivnog ugovora poslodavca i tačke 19. podtačka 1, podtačka 18. i podtačka 30. ugovora o radu, a usled otkaza ugovora o radu od strane poslodavca.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 2. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 13/17), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Odredbom člana 101. stav 2. tačka 2. i 5. Kolektivnog ugovora tuženog broj 3434 od 30.10.2015. godine propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja i ako učini druge povrede radne obaveze u skladu sa ovim ugovorom i ugovorom o radu. Članom 104. tačka 1, 18. i 30. propisano je da pored razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze predviđenih članom 179. Zakona o radu i članom 101. ovog Ugovora zaposlenom može biti raskinut ugovor o radu i zbog sledećih povreda radne obaveze: davanje netačnih podataka, ako je to bilo od značaja za donošenje odluke od strane poslodavca; falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata; nepridržavanje obaveza utvrđenih ugovorom.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu i člana 101. stav 2. Kolektivnog ugovora tuženog - zloupotreba položaja ili prekoračenje ovlašćenja, koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret. Tužilac je, kritičnom prilikom postupajući u okviru svojih ovlašćenja i opisa poslova iz ugovora o radu, iskazao potrebu za nabavkom i ugradnjom tahografa za kombi vozilo, koja je odobrena od strane ovlašćenih lica. Međutim, kako je nakon iskazane potrebe za nabavkom i ugradnjom tahografa, realizovao i ceo postupak nabavke, tako što je prikupio tri ponude i izabrao najpovoljniju, što nije bilo u opisu poslova njegovog radnog mesta, tužilac je na opisan način prekoračio svoja ovlašćenja, imajući u vidu i nepostojanje saglasnosti za sprovođenje navedenog postupka nabavke od strane realizatora iste, odnosno naloga ovlašćenog rukovodioca. Stoga su se i po nalaženju Vrhovnog suda stekli razlozi za otkaz ugovora o radu. Kako je za prestanak radnog odnosa dovoljno da je zaposleni učinio i samo jednu od povreda radne obaveze od više povreda koje su mu stavljene na teret, bez značaja je što su tužiocu osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljene na teret i druge povrede radne obaveze. Pre otkaza ugovora o radu, tuženi je tužioca pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu. Kod izloženog, tužiocu je osporenim rešenjem zakonito prestao radni odnos, pa je s tim u vezi pravilno odbijen i tužbeni zahtevu u delu koji se odnosi na vraćanje na rad u smislu člana 191. Zakona o radu.

Bez uticaja je ukazivanje revizije da usled postupanja tužioca nije pričinjena šteta tuženom poslodavcu. Naime, Zakon o radu, a ni Kolektivni ugovor tuženog, važeći u vreme donošenja osporenog rešenja, ne predviđa da je uslov za otkaz ugovora o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze zloupotreba položaja ili prekoračenje ovlašćenja da je nastala šteta. Uslov je da je zaposleni zloupotrebio položaj, odnosno prekoračio ovlašćenja, što je tužilac, polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja u konkretnom slučaju i učinio sprovodeći postupak nabavke za koji nije bio ovlašćen, niti imao saglasnost nadležnih lica, odnosno koji nije bio u opisu poslova njegovog radnog mesta.

Kod izloženog neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković