Protiv pravnosnažnog rešenja, donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u predmetu, tužilac je u ovoj parnici podneo tužbu 28.03.2017. godine protiv tuženih, sa zahtevom da se utvrdi da je tužilac titular prava javne svojine na zgradi površine 419 m2, koja se nalazi u Beogradu – Zemun u Ulici ... broj 3, na kp br 1025, upisanoj u List nepokretnosti broj 2754 KO Zemun. U tužbi je predloženo da ukoliko sud oceni da je taj osnovni – primarni tužbeni zahtev neosnovan, usvoji eventualni zahtev i utvrdi da tuženi „Varteks“ DD Varaždin, Republika Hrvatska, nije titular prava korišćenja na opisanoj nepokretnosti – zgradi površine 419 m2, u Zemunu u Ulici ... broj 3. U toku parnice, okončan je postupak o osnovnom – primarnom tužbenom zahtevu i po redovnom i po vanrednom pravnom leku, tako što je pravnosnažnom presudom odbijen kao neosnovan osnovni tužbeni zahtev. U daljem toku postupka tužilac je naveo da ima pravni interes za utvrđenje sadržano u eventualnom tužbenom zahtevu, zbog postojanja upisa prava korišćenja tuženog „Varteks“ DD Varaždin na objektu koji se nalazi na zemljištu u javnoj svojini tužioca, čime su ugrožena tužiočeva prava i interesi i narušen institut javne svojine, jer Zakon o javnoj svojini ne poznaje mogućnost da društvo kapitala čiji osnivač nije Republika Srbija, pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ima pravo korišćenja na objektu u javnoj svojini. Tužena Gradska opština Zemun je otuđila predmetnu nepokretnost 1980. godine, pravnom prethodniku tuženog „Varteks“ DD Varaždin, koji je upisan u javnom registru kao nosilac prava korišćenja na objektu koji se nalazi na zemljištu u javnoj svojini.

Polazeći od navedenog, nižestepeni sudovi su primenom člana 194. u vezi člana 294. stav 1. tačka 6. ZPP, odbacili tužbu nalazeći da tužilac nema pravni interes za utvrđenje koje je sadržano u eventualnom tužbenom zahtevu, jer usvajanje takvog zahteva za tužioca ne bi predstavljalo ostvarenje pravne koristi koju bez sudske odluke ne bi mogao ostvariti.

Prema članu 194. ZPP tužilac može u tužbi da traži da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, povredu prava ličnosti ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave. Tužba za utvrđenje može da se podnese ako tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili ako tužilac ima neki drugi pravni interes. Tužba za utvrđenje može da se podnese radi utvrđivanja postojanja, odnosno nepostojanja činjenice, ako je to predviđeno zakonom ili drugim propisom. Tužba za utvrđenje povrede prava ličnosti može da se podnese bez obzira da li je postavljen zahtev za naknadu štete ili drugi zahtev, u skladu sa posebnim zakonom. Sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da ne postoji pravni interes tužioca za podnošenje tužbe iz člana 194. ovog zakona (član 294. stav 1. tačka 6.).

Pravni interes postoji kada tužilac ostvaruje neko svoje pravo u postupku, a koje ne može ostvariti u nekom drugom postupku, odnosno interes za utvrđenje mora da bude pravni i o tome sud vodi računa po službenoj dužnosti, nezavisno od njegove vrste. Postojanje tog interesa ima značaj procesne pretpostavke. Podnošenje tužbe za utvrđenje dozvoljeno je i kada nije došlo do povrede prava, ali izvesno preti mogućnost, odnosno opasnost od pravnog ugrožavanja. Sledom navedenog, neosnovani su navodi revidenta kojima se osporava stanovište nižestepenih sudova o nepostojanju pravnog interesa za negativno utvrđenje sadržano u eventualnom tužbenom zahtevu. Ukazivanje tužioca na pravni interes koji se ogleda u činjenici da je tuženi „Varteks“ DD iz Varaždina, upisan kao nosilac prava korišćenja na objektu, koji se nalazi na zemljištu u javnoj svojini tužioca, ne dovodi u sumnju izneto stanovište, kod utvrđenog da je na predmetnom objektu u javnom registru upisana državna svojina Republike Srbije. S druge strane, pitanje upisa prava korišćenja privrednog subjekta iz Republike Hrvatske, na koje revizija ukazuje, definisano je Sporazumom o pitanju sukcesije – Aneks G i prema ovom Sporazumu sporni odnosi se moraju rešiti sklapanjem bilateralnih ugovora, kojima bi se razrešila sveukupna imovinska pravna pitanja između država sledbenica, uz poštovanje uslova reciprociteta. Imajući u vidu navedeno, kao neosnovani su ocenjeni svi revizijski navodi tužioca kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković