.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7789/2025
15.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Toplica Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Pantović, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 556/24 od 16.01.2025. godine, u sednici održanoj 15.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 556/24 od 16.01.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 556/24 od 16.01.2025. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 9360/23 od 17.11.2023. godine, ispravljenom rešenjem istog suda pod istim brojem od 13.12.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je prema tuženom da je tužilac po osnovu održaja jedini i isključivi vlasnik gradskog građevinskog zemljišta u Kniću, kp.br. .. – njiva četvrte klase „... brdo“, površine 310m2, upisana u LN ... KO Knić, što je tuženi dužan da prizna i da dozvoli tužiocu da na osnovu ove presude upiše svoje prvo svojine na označenoj nepokretnosti u katastru nepokretnosti. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 192.550,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 556/24 od 16.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremenu reviziju izjavio je tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, ali i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, kako to proizlazi iz navoda revizije.
Na reviziju tuženog tužilac je blagovremeno odgovorio.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene pravne zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepeni sudovi su o zahtevu za sticanje prava svojine po osnovu vanrednog održaja odlučili na osnovu konkretne činjenične podloge, pa deo revizijskih navoda kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje ne može biti dozvoljen revizijski razlog po članu 407. stav 2. ZPP. Kako je pitanje ispunjenosti uslova za sticanje prava svojine po osnovu održaja, dovoljno raspravljeno u sudskoj praksi, nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava.
S obzirom na izneto, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je svoj zahtev u ovoj parnici postavio dana 08.03.2021. godine, podnošenjem protivtužbe, u pogledu koje je razdvojen postupak, a vrednost predmeta spora određena je na ročištu održanom dana 03.02.2023. godine u iznosu od 100.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja protiv tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
