.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3683/2023
25.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Škrivanj, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničkog centra Vojvodine iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Milena Ivošević, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1654/23 od 07.06.2023. godine, u sednici održanoj 25.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1654/23 od 07.06.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1654/23 od 07.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 3043/2021 od 13.03.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati na ime pretrpljenih fizičih bolova 70.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 120.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 80.000,00 dinara, na ime pretrpljenih bolova zbog naruženosti 20.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti 100.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti 100.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove preko dosuđenih 70.000,00 dinara do traženih 100.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti preko dosuđenih 20.000,00 dinara do traženih 50.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti preko dosuđenih 100.000,00 dinara do traženih 150.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove postupka od 146.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom petim izreke, odbijena je molba tužilje za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1654/23 od 07.06.2023. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je zahtev tužilje prema tuženom kao poslodavcu za naknadu nematerijalne štete prouzrokovane povredom na radu, a nižestepenim odlukama je odlučeno delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva. Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu razmotranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse niti novog tumačenja prava. Obrazloženja nižestepenih odluka o delimičnom usvajanju tužbenog zahteva, ne odstupaju od postojeće sudskom prakse i vladajućih pravnih shvatanja u tumačenju i primeni materijalnog prava – Zakona o obligacionim odnosima, kao relevantnog za presuđenje ove pravne stvari. Sporno pravno pitanje, na koje revizija ukazuje, pitanje postojanja uslova za oslobođenje odgovornosti tuženog kao poslodavca, razrešeno nižestepenim presudama, vezano je za konkretno činjenično stanje, pa stoga i pozivanje revizije na odluke revizijskog suda kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i dokaz o različitom postupanju suda u istoj pravnoj stvari.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 30.11.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 490.000,00 dinara.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
