Istom presudom, okrivljena AA i okrivljeni BB su na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe da su izvršili, i to okrivljena AA krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, a okrivljeni BB krivično delo zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359. stav 1. u vezi člana 35. KZ i odlučeno je da u ovom delu troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, na osnovu člana 265. stav 1. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.712/25 od 19.11.2025. godine, delimičnim usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 br.103/2022 od 29.04.2025. godine preinačena je samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljena AA zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je prvostepenom presudom oglašena krivom, osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci, koja će se izvršiti tako što okrivljena ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivične sankcije, uz primenu elektronskog nadzora, a ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u preostalom delu, kao i žalba branioca okrivljene AA – advokata Milana Mijailovića, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Dragan Živković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizlazi da ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, branilac okrivljene u podnetom zahtevu navodi da je prvostepeni sud povredio identitet optužbe jer je menjao uređeni optužni predlog od 11.04.2025. godine, izostavljajući u činjeničnom opisu deo optuženja u čemu se navodno sastoji zloupotreba službenog položaja okrivljene, da je uređenim optužnim aktom okrivljenoj stavljeno na teret da je prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja i iskorišćavanjem svojih ovlašćenja, te prekoračenjem ovlašćenja direktora JP „Direkcija za uređenje i izgradnju Opštine ...“, koja je imala u skladu sa članom 26. Zakona o javnim preduzećima, izvršila predmetno krivično delo, dok je prvostepeni sud okrivljenu oglasio krivim da je iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja i iskorišćavanjem ovlašćenja direktora pribavila korist drugom pravnom licu na način opisan u izreci presude. Prema navodima zahteva, prvostepeni sud je na ovaj način povredio identitet optužbe, jer je iz izreke izbacio optuženje da je okrivljena prekoračila svoja ovlašćenja, i o tom delu optužbe nije odlučio, oglašavajući okrivljenu krivom za iskorišćavanje ovlašćenja, koja radnja joj nije stavljena na teret, pri čemu je menjao i činjenični opis radnji koje su joj stavljane na teret, a sve sa namerom da osudi okrivljenu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Po nalaženju Vrhovnog suda, imajući u vidu da je između pobijane pravnosnažne presude i optužbe postoji činjenični identitet i to kako subjektivni identitet (identitet okrivljenog), tako i objektivni identitet (identitet dela), pobijanim pravnosnažnim presudama je u potpunosti rešen predmet optužbe i nije učinjena bitna povreda iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP suprotno navodima iznetim u zahtevu.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj i na glavnom pretresu izmenjenoj i proširenoj optužnici.

Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe iz člana 438 stav 1 tačka 9 ZKP podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenoj, kojom se otežava položaj okrivljene u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenu, da je okrivljenoj stavljeno na teret izvršenje dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika dok je oglašena krivom zbog izvršenja samo jednog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, to po oceni ovoga suda u konkretnom slučaju očigledno nije došlo do prekoračenja optužbe. Pri tome, sud je ovlašćen da činjenični opis dela iz optužnog akta upodobljava činjeničnom stanju utvrđenom u toku postupka, ukoliko pri tome ostaje u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih prozilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela, pa kada se ima u vidu da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika zbog kog je okrivljena oglašena krivom, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ukazuje da su pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Isti zahtev u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Ovo stoga što u preostalom delu zahteva branilac okrivljene ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da se korist kao obeležje predmetnog krivičnog dela može smatrati samo imovinska korist koja bi bila iskazana u eventualnoj zaradi, a ne i korist u dobijanju javne nabavke, kako je to navedeno u izreci presude, a što izreku pobijane presude čini nejasnom i nerazumljivom, te ukazivanjem da se blanketne norme iz izreke prvostepene presude ne odnose na radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela. Takođe, branilac u preostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu člana 440. ZKP isticanjem da je okrivljena postupila u svemu u skladu sa članom 153. Zakona o javnim nabavkama, te da stoga njeno postupanje ne može biti nezakonito.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda člana 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković