Oštećeni su na osnovu člana 258. stav 4. ZKP upućeni na parnični postupak, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1201/25 od 28.01.2026. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, presuda Višeg suda u Pančevu K br.15/24 od 10.10.2025. godine preinačena je u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljeni Gerga Robert zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme zadržavanja od 07.01.2022. godine do 08.01.2022. godine, a na osnovu člana 86. i člana 297. stav 5. KZ, prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok je žalba branilaca okrivljenog - advokata Ivana Mitrovskog i Marka Mitrovskog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Gerga Roberta – advokati Ivan Mitrovski i Marko Mitrovski, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ističu da je sud prilikom donošenja odluke o kazni pogrešno cenio kao otežavajuće okolnosti činjenice da je kritičnom prilikom okrivljeni povredio četiri blanketna saobraćajna propisa (vozeći neprilagođenom i nedozvoljenom brzinom, pod uticajem alkohola, bez obraćanja pažnje na pešaka koji se nalazi na kolovozu), pri čemu je uzeo kao otežavajuću okolnost kvalifikatornu okolnost koja ulazi u sastav pravne kvalifikacije krivičnog dela zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, ceneći pri tome kvalfikatornu okolnost kao otežavajuću, a što je u direktnoj suprotnosti sa odredbama člana 54. stav 3. KZ, koju povredu je učinio i sud pravnog leka prilikom donošenja drugostepene presude, jer je propustio da utvrdi ovu očiglednu povredu zakona.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom okrivljeni Gerga Robert oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, a prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude, nastupile su teže posledice u vidu nastupanja smrti oštećenog – pešaka Ivana Jovičina.

Donoseći odluku o kazni, prvostepeni sud je kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog cenio činjenicu da je kritičnom prilikom povredio četiri blanektna saobraćajna propisa, težinu učinjenog krivičnog dela i stepen krivice, obzirom da je okrivljeni kritičnom prilikom vozio neprilagođenom i nedozvoljenom brzinom, pod uticajem alkohola u krvi, bez obraćanje pažnje na pešaka – oštećenog koji se nalazi na kolovozu. Kako je sud, dakle, prilikom odmeravanja kazne cenio okolnosti iz člana 54. KZ, koje su od uticaja na odmeravanje kazne, a ne okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela u pitanju, to po oceni ovoga suda pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, pa je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Ovo stoga što u ostalom delu zahteva branioci okrivljenog samo formalno ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno u čemu se ova povreda sastoji, odnosno na kom nezakonitom dokazu se pravnosnažna presuda zasniva, dok s tim u vezi u suštini polemišu sa utvrđenim činjeničnim stanjem i ocenom dokaza datom od strane nižestepenih sudova, uz iznošenje sopstvene analize i ocene dokaza, pre svega nalaza veštaka u vezi sa brzinom kretanja vozila okrivljenog kritičnom prilikom i sopstvenih činjeničnih zaključaka u pogledu dokazanosti činjenice koje se tiču radnje izvršenja dela i propusta okrivljenog kao vozača i oštećenog kao pešaka u konkretnoj saobraćajnoj situaciji, suprotnih činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda u pobijanoj pravnosnažnoj presudi. U vezi sa tim, braniocu ukazuju i na povredu odredaba člana 16. stav 5. ZKP, koja se odnosi na primenu instituta „in dubio pro reo“. Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza, odnosno povreda člana 440 ZKP i člana 16 stav 5 ZKP u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branioca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković