.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11254/2025
05.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca „Takovo likvidacioni ostatak 2022“ d.o.o. Kragujevac, čiji je punomoćnik Jasmina Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Tomović advokat iz ..., radi naknade štete - regresa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 922/25 od 04.04.2025. godine, u sednici održanoj dana 05.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 922/25 od 04.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 3034/24 od 24.10.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade imovinske štete – regresa isplati iznos od 179.355,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.03.2016. godine, do konačne isplate, a koji iznos čini 70.06068 % ukupnog potraživanja. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog za prekid postupka za iznos potraživanja prema tuženom na ime naknade štete u visini od 29.939 % kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 139.615,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima postupka do isplate.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 922/25 od 04.04.2025. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke tako da je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade imovinske štete- regresa isplati iznos od 179.355,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.03.2016. godine do konačne isplate a koji iznos čini 70.06068 % od ukupnog potraživanja kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 124.274,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete- regresa podneta je 29.11.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 179.355,13 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to bez obzira na preinačenje revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao kao izreci.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
