Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 5613/19 od 21.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe predlagača 1-6 reda i protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev predlagača 1-6 reda za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagači AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Protivnik predlagača je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) u vezi sa članom 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija predlagača BB, VV, GG, DD i ĐĐ nije dozvoljena, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela rešenja u odnosu na svakog od njih ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Članom 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovom imovinskopravnom sporu zahtevi predlagača se odnose na novčano potraživanje, pri čemu predlagači nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP, zbog čega se vrednost pojedinačnih zahteva, na osnovu analogne primene člana 30. stav 2. ZVP ne sabira se. Naime, nakon što se utvrdi ukupna vrednost, sud naknadu deli na osnovu suvlasničkih delova koji su upisani u katastru nepokretnosti. Svaki suvlasnik ima pravo da samostalno traži određivanje i isplatu naknade za svoj deo, bez obzira na ostale suvlasnike, kada više suvlasnika vodi postupak, oni se smatraju običnim suparničarima, što znači da se vrednost njihovih pojedinačnih potraživanja ne sabiraju. Zbog toga se dozvoljenost revizije ceni za svakog suvlasnika ponaosob, a ako samo jedan suvlasnik ima udeo čija vrednost prelazi 40.000 evra, revizija je dozvoljena samo za njega.

Prvostepeno rešenje doneto je 29.01.2019. godine. S obzirom da vrednost predmeta spora u odnosu na predlagača BB iznosi 2.266.623,00 dinara, VV iznosi 2.833.278,75 dinara, GG iznosi 2.833.278,75 dinara, DD iznosi 2.833.278,75 dinara i ĐĐ iznosi 2.833.278,75 dinara, koji iznosi pojedinačno ne prelaze dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan kada je određena naknada, to sledi da revizija ovih predlagača nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi sa članom 420. ZPP i članom 30. stav 2. ZVP, u odnosu na predlagača AA i utvrdio da je revizija predlagača AA osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Komisije za vraćanje zemljišta Opštine Lazarevac od 29.02.1996. godine obavezano je DP „Voćno-lozni rasadnik“ Lazarevac da u smislu člana 12. stav 2. Zakona o vraćanju zemljišta pravnim sledbenicima ZZ, II i JJ isplati novčanu naknadu na ime 3.60.67 ha zemljišta, a sve po tržišnoj vrednosti predmetnog zemljišta i to po 1/10 suvlasničkog udela. Predlagač AA je jedini naslednik ZZ. DP „Voćno-lozni rasadnik“ Lazarevac je rešenjem Agencije za privredne registre od 05.02.2016. godine pripojeno Preduzeću za izvođenje građevinskih radova i eksploataciju nemetala „Kolubara Građevinar“ d.o.o. Lazarevac. Iz izveštaja Odeljenja za urbanizam i građevinske poslove uprave GO Lazarevac od 09.01.2018. godine, nižestepeni sudovi su utvrdili da su se katastarske parcele br. 542, 430, 431, 432 i 433 sve KO ... i katastarske parcele br. 104/5 i 107/2 KO ... na dan 29.02.1996. godine nalazile u obuhvatu granica Generalnog urbanističkog plana grada Lazarevca („Službeni list Grada Beograda“, br. 15/85). Prema podacima katastra nepokretnosti Lazarevac i Poreske uprave, zemljište u KO ... je poljoprivredno zemljište koje se nalazi u građevinskom području, dok sve ostale parcele u KO ... predstavljaju ostalo građevinsko zemljište. Iz izveštaja Poreske uprave Lazarevac proizlazi da tržišna vrednost predmetnog zemljišta u KO ... iznosi 840,00 dinara po 1 m2, koja cena je određena na osnovu kulture zemljišta, lokacije i ostvarenih prometa, a da vrednost predmetnog zemljište u KO ... iznosi 4.000,00 dinara po 1 m2.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 41. stav 2. i 42. Zakona o eksproprijaciji u vezi člana 9. stav 3. i 12b stav 1. i 3. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“, br. 18/91...42/98), obavezali protivnika predlagača da predagaču AA isplati iznos od 11.333.115,00 dinara na ime naknade po rešenju Komisije za vraćanje zemljišta Opštine Lazarevac od 29.02.1996. godine na način bliže određen stavom prvim izreke prvostepenog rešenja. Odlučujući o načinu plaćanja naknade za oduzeto zemljište nižestepeni sudovi su se rukovodili činjenicom da se radi o poljoprivrednom zemljištu i ostalom građevinskom zemljištu.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom predlagača ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo prilikom određivanja naknade za oduzeto zemljište.

Članom 9. stav 1. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Sl. glasnik RS“ br. 18/91 ...42/98) propisano je da ako nije postignut sporazum o obliku i visini naknade, odmah po pravosnažnosti rešenja iz člana 7. ovog zakona organ će sve spise predmeta dostaviti mesno nadležnom opštinskom sudu, koji će u vanparničnom postupku odlučiti o naknadi, stavom 3. istog člana propisano je da će se naknada odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Odredbom člana 12b stav 1. istog zakona propisano je da u slučaju kad je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama, u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke, a stavom 3. istog člana propisano je da na dospele obaveze iz stava 1. ovog člana plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Članom 42. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ broj 53/95, „Službeni glasnik SRJ“ broj 16/01, „Službeni glasnik RS“ broj 23/01, 20/09 i 55/13, koji se primenjuje na osnovu člana 72. stav 2. istog Zakona), propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano (stav 1), da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (stav 2).

Pravilna primena napred citiranih odredbi zakona podrazumeva da se naknada u ovom slučaju određuje prema statusu i stanju zemljišta koje je ono imalo u vreme donošenja rešenja Komisije za vraćanje zemljišta od 29.02.1996. godine, dok se visina naknade utvrđuje prema tržišnoj vrednosti oduzetog zemljišta, koju, između ostalog određuje i karakter tog zemljišta, kvalitet, klasa, mesto nalaženja, udaljenost, odnosno blizina naseljenog mesta i asfaltnog puta, postojanje i udaljenost infrastrukturne instalacije i drugih korektivnih faktora koji ukazuju na tržišnu vrednost oduzetih nepokretnosti koja se određuje prema tržišnoj ceni u vreme utvrđivanja visine naknade odnosno u vreme donošenja odluke o naknadi. Procenu vrednosti daje nadležni organ za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na promet nepokretnosti, odnosno nadležni organ poreske uprave uzimajući u obzir sve ove korektivne faktore i to metodom parifikacije, što znači poređenjem istorodnih nekretnina u odnosu na već doneta pravnosnažna poreska rešenja. S obzirom na to da su na dan donošenja rešenja Komisije za vraćanje zemljišta od 29.02.1996. godine predmetne parcele bile gradsko građevinsko zemljište, jer su sve predmetne parcele bile u obuhvatu Generalnog urbanističkog plana grada Lazarevca („Službeni list Grada Beograda“, br. 15/85), to se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da predlagaču AA pripada naknada kao da se radi o poljoprivrednom zemljištu i ostalom građevinskom zemljištu.

S obzirom na to da su nižestepeni sudovi zbog pogrešne primene materijalnog prava pogrešno utvrdili visinu naknade predlagaču AA, to su nižestepene odluke ukinute kako bi prvostepeni sud u ponovnom postupku pravilno utvrdio visinu naknade predlagaču AA, s obzirom na status i vrstu zemljišta za koje se traži isplata naknade, a u skladu sa rešenjem Komisije za vraćanje zemljišta od 29.02.1996. godine.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka u odnosu na predlagača AA, s obzirom da ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 416. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković