Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović, Mirjane Andrijašević i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Mitić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Dušan Radović“ iz Niša, čiji je punomoćnik Miloš Kukreković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 918/2025 od 09.04.2025. godine, na sednici održanoj 17.06.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 918/2025 od 09.04.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 918/2025 od 09.04.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1225/2024 od 13.01.2025. godine, obavezana je tužena da isplati tužilji na ime razlike između pripadajuće i isplaćene plate za period od 01.06.2021. godine do 31.08.2023. godine, pojedinačno određene novčane mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određene u izreci (stav prvi izreke) i obavezana tužena da naknadi tužilji troškove postupka u iznosu od 70.884,00 dinara, od čega na iznos od 54.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 918/2025 od 09.04.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1225/2024 od 13.01.2025. godine u stavu prvom izreke (stav prvi izreke), preinačena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužena da naknadi tužilji troškove postupka u iznosu od 52.884,00 dinara, sa zakonskom zaateznom kamatom na iznos od 48.000,00 dinara, od dana izvršnosti presude do isplate, a odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka preko navedenog do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 70.884,00 dinara, sa kamatom na iznos preko navedenog iznosa pa do dosuđenog prvostepenom presudom od 54.000,00 dinara (stav drugi izreke) i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime razlike između pripadajuće i isplaćene plate za period od 01.06.2021. godine do 31.08.2023. godine, s obzirom na to da je koeficijent za razredno starešinstvo tužilje iznosi 0.6928, a ne 0.69 i manje, koliko je tužena isplaćivala, kao i da za mesece za koje je primala naknadu plate i kad nije imala faktički rad, plata umanjena po osnovu razrednog starešinstva. Odluka o usvajanju tužbenog zahteva tužilje, zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju, da je tužilja u radnom odnosu kod tužene na poslovima nastavnika ..., sa odeljenskim starešinstvom i da tužena za sve mesece u utuženom periodu koeficijent za starešinstvo umanjivala i uvećanje plate vršila samo za efektivne sate rada a ne i za sate kada je tužilja bila na godišnjem odmoru ili kada nije radila na dane državnog i verskog praznika. Odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, a zasnovana je na odredbi člana 187. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 88/17...129/2021), odredbama člana 2. i 3. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/01...123/21-dr. zakon), Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plate zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 44/01...73/23) i odredbi člana 20. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“ br. 21/15...123/22). Tužena uz reviziju nije dostavila, niti se pozvala na odluke iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, radi potrebe ujednačavanja sudske prakse.

U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja, jer je tužena u obavezi da tužilji isplati neisplaćeni deo plate po osnovu razrednog starešinstva.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao i dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba je podneta 23.07.2024. godine. Tužilja je u tužbi tražila da joj se na ime razlike manje isplaćene plate za traženi period isplati ukupan iznos od 13.500,00 dinara. Tužilja je podneskom od 27.11.2024. godine, preinačila tužbu povećanjem postojećeg tužbenog zahteva na ime isplate na ukupan iznos od 13.544,20 dinara, koji iznos predstavlja vrednost predmeta spora u smislu odredbe člana 28. stav 1. ZPP i koji iznos je dosuđen tužilji na ime glavnog tužbenog zahteva.

Odredbom člana 441. ZPP je propisano da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčana potraživanja.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako u ovoj parnici iz radnog odnosa vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju na osnovu odredbe člana 154. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković