Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13164/2025
11.06.2026. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica i Jasminke Obućina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Zlatkov, advokat u ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Spasić, advokat u ..., radi isplate zakupnine, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1858/25 od 29.04.2025. godine, u sednici održanoj 11.06.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1858/25 od 29.04.2025. godine, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 2080/21 od 01.04.2024. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji na ime zakupnine za poslovni prostor, bliže opisan u izreci, isplati na ime zakupa za period od jula 2018. godine do jula 2021. godine iznose od po 250 evra mesečno, sa zakonskom zateznom kamatom po stopi u visini referentne kamatne stope za evro koju određuje Evropska centralna banka, uvećane za 8 procentnih poena, počev od 01. u mesecu za prethodni mesec, pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS za evro. Tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 30.700,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1858/2025 od 29.04.2025. godine preinačena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci, tako što je tužena obavezana da tužilji za period od jula 2018. godine do 10.08.2018. godine isplati iznos od 330 evra sa zakonskom zateznom kamatom po stopi u visini referentne kamatne stope za evro koju određuje Evropska centralna banka, uvećane za 8 procentnih poena, počev od 04.08.2021. godine pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS za evro na dan isplate, kao i za period od 10.08.2018. godine do jula 2021. godine iznos od 8.920 evra sa zakonskom zateznom kamatom po stopi u visini referentne kamatne stope za valutu evro koju određuje Evropska centralna banka uvećane za 8 procentnih poena, počev od 01.04.2024. godine pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS za evro na dan isplate, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose obračunate počev od 01. u mesecu za prethodni mesec na svaki pojedinačni mesečni iznos pa do 04.08.2021. godine, na iznos od 330 evra u dinarskoj protivvrednosti i do 31.03.2024. godine na iznos od 8.920 evra u dinarskoj protivvrednosti odbijen. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka tako što je tužena obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 136.300,00 dinara. Tužena je obavezana da tužilji naknadi i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila dozvoljenu i blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući drugostepenu presudu u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema potpuno i pravilno utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su dana 25.05.2006. godine zaključile Ugovor o zakupu kojim je tužilja kao zakupodavac izdala tuženoj kao zakupcu u zakup poslovni prostor – montažni objekat u ulici ... broj ... u Smederevskoj Palanci, ukupne površine 22 m2, sa pravom korišćenja zemljišta ispod ovog lokala do ulice u površini od 100 m2. U članu 1. Ugovora konstatovano je da je tužilja vlasnik navedenog poslovnog prostora i korisnik placa na kome je postavljen montažni objekat do ulice ... u površini od 100 m2. Ugovor je zaključen na određeno vreme za period od dve godine, počev od 01.05.2006. godine do 30.04.2008. godine. Ugovorom je utvrđena visina zakupnine u iznosu od 3.000,00 dinara mesečno. Parnične stranke su istog dana zaključile i Aneks ugovora kojim su konstatovale da je njihova prava ugovorna volja da zakupnina iznosi 250 evra mesečno. Tužena je po isteku ugovornog roka nastavila da koristi predmetni poslovni prostor izdat u zakup. Tužilja je 28.06.2018. godine uputila tuženoj otkaz Ugovora o zakupu i pozvala je da se iz lokala iseli u roku od 30 dana od dana prijema otkaza. Tužena je otkaz primila 11.07.2018. godine. Tužilja je vodila parnični postupak radi predaje u državinu predmetnog poslovnog prostora, koji je okončan povlačenjem tužbe nakon što je tužena predala ključeve od ovog poslovnog prostora umešaču u tom postupku – Opštini Smederevska Palanka, koja je ključeve predala tužilji 12.01.2022. godine.

Predmet tužbenog zahteva je isplata zakupnine za period od jula 2018. godine do jula 2021. godine u iznosu od 250 evra mesečno sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev nalazeći da je tužena koristila poslovni prostor bez pravnog osnova jer joj je Ugovor o zakupu otkazan, pa da stoga tužilja nema pravo na zakupninu već svoja prava po osnovu naknade za korišćenje poslovnog prostora može ostvariti u drugom parničnom postupku.

Drugostepeni sud nije prihvatio materijalnopravno stanovište prvostepenog suda budući da sud nije vezan pravnim osnovom tužbenog zahteva. Drugostepeni sud nalazi da je poslednji dan otkaznog roka, i do kada je ugovor prestao da važi, bio 10.08.2018. godine. Stoga je obavezao tuženu da tužilji plati zakupninu za mesec jul i deo avgusta 2018. godine (do 10.08.2018. godine). Za period nakon 10.08.2018. godine obavezuje tuženu da tužilji plati naknadu štete u vidu izgubljene dobiti u visini neplaćene zakupnike, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 189. stav 2. i člana 279. stav 3. ZOO

Vrhovni sud nalazi da je odluka drugostepenog suda pravilna odnosno da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je Ugovor o zakupu prestao da važi istekom otkaznog roka, te da za period dok je Ugovor o zakupu bio na snazi tužena duguje tužilji zakupninu i to za jul 2018. godine i deo avgusta 2018. godine do 10.08.2018. godine. Pravilna je i odluka drugostepenog suda kojom je obavezana tužena da tužilji plati izgubljenu dobit za period od 10.08.2018. godine do jula 2021. godine. Ovo iz razloga što je tužena, do 10.08.2018. godine, koristila poslovni prostor po pravnom osnovu, prethodno zaključenom ugovoru, ali je i nakon raskida nastavila da predmetni montažni objekat koristi, sada bez pravnog osnova, ne ispunjavajući svoju obavezu u smislu odredbe čl. 585 st. 1 ZOO da predmet zakupa vrati zakupodavcu. Na taj način jeste tužilji pričinila štetu, predvidivu u smislu čl. 266 st. 1 ZOO, jer se ona mogla pretpostaviti kao moguća posledica povrede obaveze vraćanja predmeta zakupa. Ispravan je zaključak da se radi o izmakloj dobiti koju bi po redovnom toku stvari tužilja ostvarila budući da se po redovnom toku stvari tuđa stvar – lokal, koristi uz naknadu dok posebne okolnosti slučaja, stipulisana zakupnina, upućuju i na njenu visinu. Tužena, pritom, nije dokazala da je očekivana dobit niža.

Dalje, predmet zakupa nije bilo zemljište ispod i oko objekta već isključivo montažni objekat čiji je tužilja vlasnik, pa je bez uticaja navod revizije o tome da tužilja nije bila vlasnik parecele na kojoj se nalazi objekat i, posledično, netačni su u reviziji ponovljeni navodi žalbe da je parcela data u podzakup. Dakle, u ugovoru jeste konstatovano da je tužilja korisnik zemljišta ispod objekta i do ulice u površini od 100 m2, ali to zemljište nije bilo predmet zakupa. Stoga, nasuprot revizijskim navodima tužene, Ugovor o zakupu zaključen između tužilje i tužene nije imao nedopušten predmet.

Bez uticaja su i revizjski navodi tužene da je cena zakupa bila previsoko određena. Visinu zakupnine parnične stranke su sporazumno odredile, saglasnošću volja. Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode tužene pa je našao da su neosnovani i bez uticaja na pravilnost pobijane drugostepene presude.

U skladu sa iznetim razlozima odlučeno je kao u izreci, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.