Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 36/26 od 25.02.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 520/24 od 04.12.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Marjan Ilić, iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude u celini i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje tako što će preinačiti pobijanu drugostepenu presudu, usvojiti žalbu i doneti oslobađajuću presudu za okrivljenu i obavezati privatne tužioce da nadoknade troškove krivičnog postupka.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljene u obrazloženju zahteva numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ali istu obrazlaže navodima da je u konkretnom slučaju nastupila prekluzija za vođenje krivičnog postupka, odnosno da je protekao rok od tri meseca iz člana 65. ZKP, kojim navodima ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP. S tim u vezi navodi da oštećeni nisu dokazali da su u roku podneli privatne krivične tužbe, a koju činjenicu nisu cenili ni prvostepeni ni drugostepeni sud.

Iznete navode zahteva, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP propisana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka kada je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.

Iz spisa predmeta proizlazi da su privatni tužilac BB i privatni tužilac VV podneli dve odvojene privatne tužbe, istog dana 17.10.2024. godine, Osnovnom sudu u Leskovcu, protiv okrivljene AA, zbog po jednog krivičnog dela uvreda iz čl. 170. stav 1. KZ, kod kog optuženja su privatni tužioci ostali do kraja postupka. Na zapisniku o glavnom pretresu pred Osnovnim sudom u Leskovcu, dana 10.12.2024. godine, sudija je doneo rešenje o spajanju krivičnog postupka po privatnoj krivičnoj tužbi privatnog tužioca VV od 17.10.2024. godine sa krivičnim postupkom protiv istog lica, okrivljene AA, zbog istog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, po privatnoj tužbi privatnog tužioca BB od 17.10.2024. godine. U prvostepenom postupku koji je vođen po navedenim optužnim aktima privatnih tužilaca okrivljena AA je presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 520/24 od 04.12.2025. godine oglašena krivom zbog navedenih krivičnih dela i osuđena je na jedinstvenu novčanu kaznu. Prvostepena odluka potvrđena je presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 36/26 od 25.02.2026. godine.

Odredbom člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano ko uvredi drugoga kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.

Odredbom člana 177. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da se gonjenje za delo iz člana 170. do 172. tog zakonika preduzima po privatnoj tužbi.

Odredbom člana 5. ZKP propisano je da je za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi ovlašćeni tužilac privatni tužilac, pa je iz navedenih razloga privatni tužilac i ovlašćeni tužilac za zastupanje optužbe u ovom konkretnom krivičnom postupku.

Odredbom člana 65. stav 2. ZKP propisano je da se privatna tužba podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.

Shodno iznetom, privatni tužioci BB i VV su obe privatne tužbe podneli istog dana 17.10.2024. godine, za događaj koji se odigrao dana 27.07.2024. godine, odnosno u roku od tri meseca od saznanja za krivično delo i okrivljenu, koji je propisan odredbom člana 65. stav 2. ZKP, te su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljene u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da izreka prvostepene presude ne sadrži sve obavezne zakonske elemente, odnosno da su izostali objektivni elementi krivičnog dela, ko „uvredi“ drugoga, te je nedovoljno navesti nameru omalovažavanja.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugoga.

Po oceni ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljene AA datom u izreci prvostepene presude, navedene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojih je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom. Izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obeležja, u odnosu na radnju izvršenja (...uvredila privatne tužioce BB i VV, obojicu iz ..., na taj način što je u nameri omalovažavanja, privatnom tužiocu BB uputila reči da je „kreten, idiot, debil i da je mentalno poremećena osoba“, a privatnom tužiocu VV uputila reči „..., ti li dovede ovog bolesnika da nas navigira, bolesniku jedan“), tako i subjektivna obeležja predmetnih krivičnih dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljene, usmeren na izvršenje krivičnih dela u pitanju.

Opisanim radnjama u izreci pravnosnažane presude, jasno je da je okrivljena kritičnom prilikom povredila čast i ugled privatnih tužilaca, jer je terminologija koja je upotrebljena navedenog dana na ulici od strane okrivljene, eksplicitno uvredljivog karaktera, usmerena na ličnosti privatnih tužilaca, a uvredljive reči su upućene poimenično dvojici privatnih tužilaca, kao vrednosni sudovi, a u izreci presude je navedeno da je ovakvim rečima okrivljena uvredila privatne tužioce, dakle upotrebljena je zakonska terminologija, pa se opisanim radnjama okrivljene stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Samim tim, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljene ističe da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno, da privatni tužioci nisu ponovili tačne reči koje im je okrivljena uputila, te nisu ni priložili dokaze u vezi navedenog da se svedoku GG ne može verovati, da je njen iskaz nejasan i kontradiktoran dokazima. Pored toga daje sopstvenu ocenu iskaza ispitanih svedoka i analizu onoga što su u svojim iskazima naveli, te osporava video snimak, navodeći da je sud odbio da odredi veštačenje spornog video snimka, te da je nejasno u obrazloženju presude ko je šta od privatnih tužilaca naveo, odnosno ko je kome uputio koje reči, na koji način branilac ističe povredu odredaba člana 440. ZKP.

Osim toga, branilac okrivljene ističe da je sud pogrešno ocenio okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća, odnosno olakšavajuće okolnosti iz člana 54. KZ, na koji način ističe povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Pored navedenog, branilac ističe i nepravilnu odluku o troškovima krivičnog postupka iz člana 441. stav 4. ZKP, ali navedenu povredu obrazlaže navodima da troškovi na koje je okrivljena obavezana presudom nisu bili nužni i opravdani, te analizira nužnost dosuđenih troškova, na koji način branilac ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je povređena odredba člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 16. stav 1. ZKP, člana 84. ZKP, člana 350. ZKP, člana 396. ZKP.

Međutim, povreda odredbe člana 440. ZKP i 441. stav 1. ZKP, kao i povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 16. stav 1. ZKP, člana 84. ZKP, člana 350. ZKP, člana 396. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljene u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, međutim, kako uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda sastoji, odnosno koji je to dokaz nezakonit i iz kojih razloga, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, s obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP, kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj.

Vrhovni sud je imao u vidu navode zahteva kojima se branilac poziva na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1134/2022, ali je našao da se ista ne može primeniti na konkretnu situaciju, jer branilac okrivljene u zahtevu nije obrazložio navode koji se odnose na nezakonite dokaze, te zahtev u tom delu nema propisan sadržaj, a pored toga, navedena presuda Kzz 1134/2022 se nije odnosila na istu procesnu situaciju, s obzirom da su u presudi na koju se branilac poziva istaknuti kao nezakoniti dokazi u smislu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odštmapani snimci ekrana mobilnog telefona (skrinšotovi), u koji je sud izvršio uvid u skladu sa odredbom člana 138. ZKP, odnosno izvršio uvidu u ispravu, a nije vršio reprodukovanje i pregled video zapisa sa video nadzora kuće privatnog tužioca, kao u presudi koja je predmet ovog zahteva.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković