Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Đorđa Nedeljkova i Milana Mišića i dopuni istog zahteva od 14.04.2026. godine, podnetim protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 3/24 od 15.04.2025. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 303/25 od 03.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 06.05.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJU SE kao nedozvoljeni zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Đorđa Nedeljkova i Milana Mišića podnet protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 3/24 od 15.04.2025. godine i dopuna istog zahteva od 14.04.2026. godine podneta protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 3/24 od 15.04.2025. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 303/25 od 03.11.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K.92/2019 od 08.10.2021. godine okrivljeni AA je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ opisano pod tačkom 1. izreke i za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ opisano pod tačkom 2. izreke presude. Oštećena Republika Srbija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, je sa imovinskopravnim zahtevom upućena na parnični postupak. Određeno je da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada njegovog branioca, kao i nagrada veštaka, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 54/22 od 21.12.2023. godine usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K.92/2019 od 08.10.2021. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu pod tačkom 1. izreke okrivljenog AA na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobodio od optužbe za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, dok je pod tačkom 2. izreke okrivljenog oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ i osudio ga je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme zadržavanja dana 01.04.2008. godine od 12,00 do 14,00 sati, te je okrivljenom izrekao meru bezbednosti zabrana obavljanja dužnosti odgovornog lica - direktora u privrednim društvima u trajanju od 5 godina od pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, zatim je odredio da se od okrivljenog oduzima protivpravna imovinska korist u iznosu od 179.814.650,63 dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te je oštećenu Republiku Srbiju sa imovinskopravnim zahtevom uputio na građansku parnicu i okrivljenog je obavezao na plaćanje troškova krivičnog postupka i sudskog paušala kako je to bliže označeno u izreci presude.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 3/24 od 15.04.2025. godine u stavu I izreke, uvažavanjem žalbe okrivljenog AA lično i žalbe njegovih branilaca - advokata Đorđa Nedeljkova i Milana Mišića, ukinuta je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 54/22 od 21.12.2023. godine i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U stavu II izreke rešenja odbačena je kao nedozvoljena žalba branioca - advokata Zorana Ristića koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 54/22 od 21.12.2023. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 303/25 od 03.11.2025. godine delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K.92/2019 od 08.10.2021. godine u odnosu na tačku 2. izreke prvostepene presude, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog AA oglasio krivim za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ i osudio ga je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju dana 01.04.2008. godine od 12,00 do 14,00 časova, te je okrivljenom izrekao meru bezbednosti zabrana obavljanja dužnosti odgovornog lica - direktora u privrednim društvima u trajanju od 5 godina od pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, pa je odredio da se od okrivljenog oduzima protivpravna imovinska korist u iznosu od 179.814.650,63 dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te je oštećenu Republiku Srbiju sa imovinskopravnim zahtevom uputio na građansku parnicu i okrivljenog je obavezao da plati troškove krivičnog postupka i sudski paušal kako je to bliže označeno u izreci presude, dok je u preostalom delu žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Branioci okrivljenog AA, advokati Đorđe Nedeljkov i Milan Mišić podneli su dana 13.10.2025. godine zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 3/24 od 15.04.2025. godine, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 451. stav 1. i člana 453. ZKP, te zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 3/24 od 15.04.2025. godine u delu koji se odnosi na tačku 1. izreke drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 54/22 od 21.12.2023. godine i da predmet u tom delu vrati nadležnom sudu na ponovno odlučivanje u skladu sa zakonom.

Dana 14.04.2026. godine branioci okrivljenog AA, advokati Đorđe Nedeljkov i Milan Mišić podneli su Vrhovnom sudu dopunu navedenog zahteva za zaštitu zakonitosti, navodeći da istom pored rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 3/24 od 15.04.2025. godine pobijaju u celosti i presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 303/25 od 03.11.2025. godine, ističući iste razloge pobijanja kao i u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji u celosti podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu istog zahteva, te da u skladu sa članom 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 3/24 od 15.04.2025. godine u delu koji se odnosi na tačku 1. izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 54/22 od 21.12.2023. godine i u celosti presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 303/25 od 03.11.2025. godine i predmet vrati nadležnom sudu na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem u skladu sa zakonom, kao i da u skladu sa članom 488. stav 2. ZKP obavesti branioce okrivljenog o sednici veća kako bi prisustvovali istoj, te da u skladu sa članom 488. stav 3. ZKP odredi odlaganje, odnosno prekid, vezano za navedene odluke i za dalji rad Apelacionog suda u Novom Sadu u predmetu Kž3 1/2026 (postupak po žalbama na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 303/25 od 03.11.2025. godine), a sve do pravnosnažnog okončanja postupka po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti i dopuni istog zahteva.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog i dopunu istog zahteva, u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti i dopuna istog zahteva su nedozvoljeni.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti samo protiv pravnosnažne odluke suda, odnosno javnog tužioca.

U konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog suda, ne radi se o pravnosnažnim odlukama suda, niti o povredi odredaba postupka koji je prethodio donošenju pravnosnažne odluke, jer pravnosnažna presuda u konkretnom slučaju nije ni doneta.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 3/24 od 15.04.2025. godine u stavu I izreke, uvažavanjem žalbe okrivljenog AA lično i žalbe njegovih branilaca - advokata Đorđa Nedeljkova i Milana Mišića, u celosti ukinuta drugostepena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 54/22 od 21.12.2023. godine i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje po žalbi Višeg javnog tužioca u Novom Sadu izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Novom Sadu K.92/2019 od 08.10.2021. godine. Nakon toga, presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 303/25 od 03.11.2025. godine je, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, preinačena prvostepena presuda Višeg suda u Novom Sadu K.92/2019 od 08.10.2021. godine u odnosu na tačku 2. izreke prvostepene presude, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog AA oglasio krivim za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ i osudio ga je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju dana 01.04.2008. godine od 12,00 do 14,00 sati, te je okrivljenom izrekao meru bezbednosti, odredio da se od okrivljenog oduzima protivpravna imovinska korist, doneo odluku o imovinskopravnom zahtevu i troškovima krivičnog postupka, a sve kako je to bliže označeno u izreci te presude, dok je u preostalom delu žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena, s tim što navedena presuda još nije u celosti stekla pravnosnažnost, jer se protiv iste može izjaviti žalba.

Pre svega, po nalaženju Vrhovnog suda, pobijano rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 3/24 od 15.04.2025. godine koje je doneto u trećem stepenu ne predstavlja pravnosnažnu odluku suda protiv koje se, u smislu člana 482. stav 1. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti. Ovo sa razloga jer navedeno rešenje kojim je u celosti ukinuta drugostepena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 54/22 od 21.12.2023. godine i spisi predmeta vraćeni drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje po žalbi Višeg javnog tužioca u Novom Sadu izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Novom Sadu K.92/2019 od 08.10.2021. godine, a protiv kog rešenja se ne mogu izjaviti žalbe, ima samo formalnu, a ne i materijalnu pravnosnažnost, obzirom da ukidanjem drugostepene presude i vraćanjem spisa predmeta drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, o predmetnoj krivičnopravnoj stvari nije meritorno odlučeno, pa bi ocena zakonitosti ovog rešenja bila u suprotnosti sa odredbom člana 482. stav 1. ZKP.

Pored toga, iz spisa predmeta proizilazi da presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 303/25 od 03.11.2025. godine, protiv koje su branioci okrivljenog podneli dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti pobijajući istu u celosti, još uvek nije u celosti stekla pravnosnažnost u momentu odlučivanja po podnetom zahtevu, jer se protiv iste mogu izjaviti žalbe, a koje žalbe su i izjavljene i o istima se odlučuje u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 1/2026 (što u podnetoj dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti navode i sami branioci okrivljenog).

Stoga, polazeći od napred citirane zakonske odredbe i činjenice da su branioci okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu istog zahteva podneli protiv nepravnosnažnih odluka, a ne radi se ni o povredi odredaba postupka koji je prethodio donošenju pravnosnažne odluke, to, po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 482. stav 1. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa su zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Đorđa Nedeljkova i Milana Mišića i dopuna istog zahteva od 14.04.2026. godine odbačeni kao nedozvoljeni.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 482. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković