.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12539/2025
02.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ilija Žarković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz .., čiji je zajednički punomoćnik Ognjen Popović, advokat iz .., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3577/24 od 30.04.2025. godine, u sednici održanoj 02.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3577/24 od 30.04.2025. godine i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 343/22 od 10.10.2024. godine, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja stekla pravo svojine u obimu 18/30 (6/10) idealnih delova na katastarskoj parceli broj ... k.o. ..., Ulica ... broj ..., zemljište u građevinskom području, ukupna površina 512 m2, kao i objektima izgrađenim na toj parceli bliže navedenim u izreci, sve upisano u list nepokretnosti ... k.o. ..., kao i da je tuženi BB imalac prava svojine na opisanim nepokretnostima u obimu 8/30 idealnih delova, a tuženi VV imalac prava svojine na opisanim nepokretnostima u obimu 4/30 idealnih delova, što su tuženi dužni da priznaju i trpe da se tužilja i tuženi upišu kao imaoci prava svojine na napred opisanim nepokretnostima u utvrđenim suvlasničkim udelima u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti. Obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 543.475,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je zahtev tužilje za oslobađanje od obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3577/24 od 30.04.2025. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženih i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja stekla pravo svojine u obimu 18/30 (6/10) idealnih delova na katastarskoj parceli broj ... k.o. ..., Ulica ... broj ..., zemljište u građevinskom području, ukupna površina 512 m2, kao i objektima izgrađenim na toj parceli i to: porodična stambena zgrada broj 1, upisane površine 113 m2, porodična stambena zgrada broj 2, površine 81 m2, broj prizemnih etaža 1, garaža, broj objekta 3, površine 47 m2, broj prizemnih etaža 1, pomoćna zgrada broj 4, površine 8 m2, broj prizemnih etaža 1, sve upisano u list nepokretnosti ... k.o. ..., kao i da je tuženi BB imalac prava svojine na opisanim nepokretnostima u obimu 8/30 idealnih delova, a tuženi VV imalac prava svojine na opisanim nepokretnostima u obimu 4/30 idealnih delova, što su tuženi dužni da priznaju i trpe da se tužilja i tuženi upišu kao imaoci prava svojine na opisanim nepokretnostima u utvrđenim suvlasničkim udelima u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, te je obavezana tužilja da tuženima naknadi troškove postupka u iznosu od 700.312,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 101.250,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi su dali odgovor na reviziju.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije da pobijana presuda ne sadrži jasne i određene razloge u odnosu na bitne činjenice, ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je dana 13.04.2010.godine zaključila sa GG ugovor o kupovini njegovog suvlasničkog udela 6/10 delova na nepokretnosti u ..., Ulica ... br ... i to na objektima sagrađenim na parceli ... KO ..., površine 05 ari i 12 m2, opisanih u izreci prvostepene presude. Ugovor je overen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu dana 14.04.2010. godine. GG je suvlasnički udeo stekao nasleđivanjem iza svog oca, pok. DD (1/10) i na osnovu ugovora o poklonu od 30.06.2009. godine, kojim mu je majka ĐĐ poklonila udeo od 5/10. ĐĐ je na spornoj nepokretnosti bila upisana kao suvlasnik u 6/10 delova, od čega je od svog supruga pokojnog DD nasledila udeo od 1/10 delova kao i njeni sinovi GG, EE, BB i VV. Nakon što je tužilja ušla u posed prizemlja stambene zgrade broj 1 (gde je prethodno živeo GG sa porodicom) ĐĐ je 25.05.2010. godine podnela tužbu protiv GG radi poništaja ugovora o poklonu, koji postupak je okončan pravnosnažnom presudom P 5891/12 od 07.03.2013. godine, kojom je ugovor o poklonu od 30.06.2009. godine delimično poništen i to u delu kojim je raspolagano preko 1/10 dela sporne nepokretnosti. Na osnovu ove presude, u katastru nepokretnosti su kao suvlasnici bili upisani ĐĐ sa 5/10 delova, GG sa 2/10, a EE, VV i BB sa po 1/10 delova. Rešenjem RGZ na osnovu ugovora o kupoprodaji, tužilji je dozvoljen upis prava svojine sa 2/10 delova (u kom delu je bio upisan prodavac), dok je odbijen upis prava svojine do traženih 6/10 delova koji su bili navedeni kao predmet ugovora od 13.04.2010. godine. Nakon što su ĐĐ i EE raspolagali svojim suvlasničkim udelom, sada su kao suvlasnici na spornoj nepokretnosti u katastru nepokretnosti upisani tužilja sa 6/30 delova, a tuženi VV sa 8/30 delova i BB sa 16/30 delova.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je tužilja stekla udeo od 6/10 delova koji je bio predmet ugovora o kupoprodaji, a da okolnost da je ugovor o poklonu (osnov upisa susvojine prodavca) delimično poništen bez dejstva na stečeni udeo tužilje koja se pouzdala u tačnost upisa prava propisanog odredbom člana 63. Zakona o državnom premeru i katastru, jer poništaj ugovora proizvodi dejstvo za ubuduće.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, navodeći da suprotno stanovištu prvostepenog suda, osnovna posledica poništaja ugovora je vraćanje onoga što je po poništenom ugovoru bilo dato, što je dalje imalo za posledicu uspostavu prethodnog stanja upisa prava svojine na spornoj nepokretnosti, sa kojih razloga tužilja, na osnovu kupoprodajnog ugovora od 13.04.2010. godine, nije stekla pravo susvojine u 6/10 delova, jer se ne može upisati kao titular prava svojine u obimu koji tužbom traži jer ugovor o kupoprodaji ne predstavlja podobnu ispravu za upis prava svojine preko suvlasničkog udela koji prodavac ima i sa kojim je, u momentu kada je podnela zahtev za upis bio upisan u javnu knjigu.
Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda, drugostepeni sud je zbog pogrešne primene materijalnog prava pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje zbog čega je drugostepena odluka morala biti ukinuta.
Odredbom člana 113. Zakona o obligacionim odnosima, propisane su posledice poništenja rušljivih ugovora.
Naime, pravnosnažnom presudom P 5891/12 od 07.03.2013. godine utvrđeno je da je, nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji od 13.04.2010. godine, ugovor o poklonu od 30.06.2009. godine delimično poništen u delu kojim je raspolagano preko 1/10 delova sporne nepokretnosti, što bi ukazivalo da je reč o rušljivom pravnom poslu. U situaciji kada je ugovor poništen, posledice poništaja deluju retroaktivno u odnosu na ugovorne strane. Međutim, u konkretnom slučaju tužilja se pojavljuje kao treće lice pa se u odnosu na sticanje prava svojine tužilje na osnovu ugovora o kupoprodaji od 13.04.2010. godine, mora primeniti pravilo savesnosti i zavisno od utvrđenog razjasniti da li naknadni poništaj ugovora o poklonu utiče na njena stečena prava po ugovoru o kupoprodaji, zbog čega se za sada ne mogu prihvatiti razlozi drugostepenog suda da se dejstvo ove presude odražava na pravnu valjanost kupoprodajnog ugovora koji je tužilja zaključila i overila pre delimičnog poništaja ugovora o poklonu. Stoga, je pitanje savesnosti tužilje prilikom zaključenja ugovora iz 2010. godine od značaja za ocenu pravnih posledica poništenja ugovora o poklonu u odnosu na zaključeni kupoprodajni ugovor od 13.04.2010. godine.
Takođe je ostalo nejasno da li je predmet kupoprodajnog ugovora od 13.04.2010. godine, pored objekata, bila i katastarska parcela ... k.o. ..., u odnosu na koju je takođe postavljen tužbeni zahtev, kao i, čak i u situaciji da se pokaže osnovanim tužbeni zahtev, da li tužilja ima pravo da traži utvrđenje prava svojine za suvlasnički deo na kome je već upisano njeno pravo svojine, odnosno da traži utvrđenje u ime tuženih da su oni nosioci prava svojine u određenom suvlasničkom udelu.
Iz navedenih razloga, pobijana odluka je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovni postupak, koji će nakon što utvrdi činjenično stanje od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava doneti novu na zakonu zasnovanu odluku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
