.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3600/2025
24.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Željka Škorića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković, Tatjane Đurica i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilja AA, BB i VV, sve iz ..., čiji je punomoćnik Slavoljub Gajić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Stari grad“, Beograd, čiji je punomoćnik Mira Aćimović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2917/24 od 17.07.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 24.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2917/24 od 17.07.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2917/24 od 17.07.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilja za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2917/24 od 17.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5242/21 od 20.03.2023. godine u stavovima prvom, trećem, četvrtom i petom izreke, kojima su usvojeni tužbeni zahtevi tužilja i obavezan tuženi da tužiljama po osnovu jubilarne nagrade isplati: tužilji AA iznos od 181.698,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.06.2021. godine do konačne isplate, tužilji BB iznos od 287.842,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 106.144,50 dinara od 12.08.2016. godine do konačne isplate i na iznos od 181.698,00 dinara od 12.08.2021. godine do isplate, tužilji VV iznos od 144.334,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2019. godine do konačne isplate, pa je obavezan tuženi da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka, kao u izreci. Stavovima drugim i trećim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtev tužilja i zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilje su podnele odgovor na reviziju, a troškove sastava tog odgovora su tražile.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 18/20, 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao posebnoj u smislu odredbe člana 404. ZPP, Vrhovni sud je stanovišta da u ovoj vrsti spora nije potrebno ujednačavanje sudske prakse, niti novo tumačenje prava. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevima tužilja za naknadu štete u visini jubilarne nagrade koju bi one po redovnom toku stvari ostvarile da nije doneto nezakonito rešenje o prestanku njihovog radnog odnosa. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje član 404. stav 1. ZPP. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da je posledica poništaja nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa zaposlenog restitucija prava zaposlenih, te da je tuženi dužan da naknadi tužiljama štetu u visini jubilarnih nagrada koje bi tužilje ostvarile po Kolektivnom ugovoru za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave za 30 i 35 godina radnog staža kod tuženog, da nije bilo nezakonite radnje tuženog. Presude Vrhovnog suda na koje je ukazano revizijom donete su povodom drugačije činjeničnopravne situacije.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujuću dozvoljenost revizije u smislu člana 410 stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
U parnicama u kojima je predmet novčano potraživanje iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim ZPP.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilje su, kao prosti (obični) suparničari u smislu odredbe člana 205. stav 1. tačka 2) ZPP, podnele 28.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora najvišeg dela je 287.842,50 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora najvišeg dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.
Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Željko Škorić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
