Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 14688/20 od 14.11.2024. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepenog rešenja tako što je obavezan tuženi da tužiocima solidarno na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 508.550,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilaca izjavljena protiv prvostepenog rešenja u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu trećem izreke drugostepenog rešenja tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 14688/20 od 14.11.2024. godine, stavom trećim izreke, odlučeno je o troškovima prvostepenog parničnog postupka. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), jer razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Troškovi postupka regulisani su procesnim zakonom i predstavljaju sporedno potraživanje. Odluku o troškovima postpuka sud donosi u svakom konkretnom predmetu na osnovu uspeha stranaka u postupku i preduzetih procesnih radnji, pa s tim u vezi nema uslova za ujednačavanje sudske prakse.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana Zakona, ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja u delu u kom je pravnosnažno odlučeno o troškovima postupka, koji ne predstavljaju glavni zahtev, već sporedno traženje, to revizija nije dozvoljena.

Preinačenje drugostepenog rešenja, reviziju ne čini dozvoljenom u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, s obzirom da revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. ZPP u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković