Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8101/2025
12.02.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Vladislave Milićević, Marine Milanović, Tatjane Miljuš i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Gordana Bučevac Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Milinković, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 110/25 od 06.02.2025. godine, u sednici održanoj 12.02.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 110/25 od 06.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 110/25 od 06.02.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 39/24 od 30.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime sticanja bez osnova isplati 1.700 evra u dinarskoj protivvrednosti, po najpovoljnijem kursu banke na dan isplate, sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske banke u dinarskoj protivvrednosti od 25.02.2014. godine do isplate i 64.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.10.2013. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženima VV i BB solidarno naknadi troškove parničnog postupka od 213.415,00 dinara, a tuženom BB naknadi troškove parničnog postupka od 72.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 110/25 od 06.02.2025. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji potreba novog tumačenja prava. O osnovanosti tužbenog zahteva, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene odredaba članova 616. stav 1. i 625. stav 3. Zakona o obligacioniim odnosima. U konkretnom slučaju radi se o parnici radi neosnovanog obogaćenja po osnovu odgovornosti za nedostatke, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje). Tužilac u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Preuzmite dokument u PDF formatu