Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2011…10/23, Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke presude.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je vlasnik stana broj .., površine 61,93 m2 na prvom spratu poslovno-stambene zgrade broj .. u Loznici u ulici ... broj .. po osnovu ugovora o prodaji stana koji je kao kupac zaključila sa prodavcem BB dana 20.09.2016. godine u kojem se u članu 3. saglasila da se obračun i plaćanje utrošene energije vrši saglasno odlukama Gradske uprave Grada Loznica, bez obzira ko bude isporučilac toplotne energije. BB je zatim sa tužiocem zaključio ugovor kojim se tužilac obavezao da za navedenu poslovno-stambenu zgradu isporučuje toplotnu energiju u skladu sa Odlukom o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom koju donosi Skupšina Grada Loznicu. Tužena je dana 19.02.2018. godine angažovala preduzeće DOO „Monter term“ Krupanj koje je izvršilo radove razdvajanja instalacije centralnog grejanja u stanu tužene od zajedničkih instalacija centralnog grejanja u zgradi, kao i montaže i povezivanja električnog kotla od 6 kilovata, a razdvajanje je izvršio tako što su u distributivnom ormaru u stanu cevi ranije postojećeg grejanja raskačene i blindirane. Tužena je pre toga usmeno obavestila tužioca da želi da se isključi sa postojećeg sistema grejanja preko kojeg tužilac pruža usluge grejanja u celoj zgradi, da je tužilac tražio da ga tužena o tome obavesti u pisanoj formi, te da je tužilac tuženoj dostavio račune za usluge grejanja u stanu tužene za period od 01.10.2018. godine do 30.04.2019. godine, te da je u navedenim računima tražena samo naknada za fiksno zaduženje u koje nesporno nije uključena naknada za isporučenu toplotnu energiju. Tužena nije platila naknadu po navedenim računima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca ocenivši da tužena nije mogla da se samoicinijativno isključi sa sistema grejanja u toku grejne sezone bez saglasnosti ostalih stanara, što je suprotno članu 35. Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom, kojom je propisano da kupac može otkazati ugovor o prodaji toplotne energije u pismenom obliku sa otkaznim rokom od 90 dana, ali ne u toku grejne sezone, da u smislu člana 64. iste odluke nije dozvoljeno pojedinačno isključenje stmbenih i poslovnih jedinica u toku grejne sezone od 01.10. do 03.05 naredne godine, a da je uz zahtev neophodno dostaviti dokaz da su izmirene sve dospele obaveze, da se u smislu člana 67. iste odluke isključenje vrši tako što se u distrubitivnim ormarima isključi samo ta stambena jedinica, a ako isti ne postoji grejna tela se faktički odvajaju od sistema tako što im se priključene cevi seku i zavare. Kako tužena nije podnela zahtev za isključenje u pisanoj formi uz saglasnost svih kupaca sa tog mernog mesta, a radnju isključenja je preduzela 19.02.2018. godine u toku grejne sezone, dužna je tužiocu platiti naknadu za fiksno zaduženje za navedeni period.

Prema oceni drugostepenog suda zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti. Drugostepeni sud smatra da se tužena isključila sa sistema grejanja kojim je tužilac snabdevao toplotnom energijom zgradu u kojoj se nalazi stan tužene, pa i njen stan još 19.02.2018. godine što jeste u grejnoj sezoni, ali mnogo pre grejne sezone za koju tužilac traži naknadu za usluge grejanja koje nesporno nije ni mogao pružiti tuženoj, jer njen stan je već bio isključen sa navedenog sistema. Smatra da tužena nije dužna platiti usluge grejanja kada grejanje nije ni koristila. Stoga je rešenje o dozvoli izvršenja ukinuo.

Po oceni Vrhovnog suda ovakvo stanovište drugostepenog suda se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 356. stav 1. i 2. Zakona o energetici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj145/14) propisano je da energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije toplotne energije (u daljem tekstu: distributer toplotne energije) obavlja delatnost snabdevanja toplotnom energijom tarifnih kupaca pod uslovom utvrđenim ovim zakonom i propisima koje donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave (stav 1.), da je distributer toplotne energije dužan da vrši distribuciju toplotne energije svim kupcima toplotne energije na području na kojem obavlja tu delatnost na principima javnosti i nedskriminacije (stav 2.)

Odredbom člana 361.stav 1. i 4. istog zakona propisano je da nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada, svojim propisom utvrđuje uslove i način obezbeđivanja kontinuiteta u snabdevanju toplotnom energijom kupaca na svom području, prava i obaveze distributera toplotne energije, prava i obaveze kupaca toplotne energije, donosi tarifne sisteme, izdaje licence, donosi tarifne stavove i daje saglasnost na cene toplotne energije i propisuje druge uslove kojima se obezbeđuje redovno i sigurno snabdevanja kupaca toplotnom energijom, u skladu sa zakonom (stav 1), da jedinica lokalne samouprave može za obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne energije, distribucije i snabdevanja kupaca toplotnom energijom osnovati jedan energetski subjekt (stav 2).

Odredbom člana 2. Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 88/2011, 104/16) propisano je da komunalne delatnosti u smislu ovog zakona su delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem (stav 1), da su komunalne delatnosti delatnosti od opšteg interesa (stav 2), da su komunalne delatnosti proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom (stav 3. tačka 3). Odredbom člana 5. stav 1. istog zakona propisano je da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt.

Odredbom člana 13. istog zakona propisano je da Skupština jedinice lokalne samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge, način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge i ovlašćenja vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i mere koje su kontrolori ovlašćeni da preduzimaju (stav 1), da ukoliko odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave o obavljanju komunalne delatnosti nije predviđeno zaključenje pojedinačnih ugovora između vršioca i korisnika komunalnih usluga, smatra se da je ugovorni odnos o pružanju komunalne usluge nastao započinjanjem korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom pružanja komunalne usluge u skladu sa propisima kojima se bliže uređuje obavljanje te komunalne delatnosti (stav 6), da obaveze korisnika komunalne usluge, uključujući i plaćanje cene komunalne usluge, nastaju započinjanjem korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom pružanja komunalne usluge, i kada se ona koristi suprotno propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost (stav 7).

Saglasno navedenim zakonskim ovlašćenjima, Skupština opštine Loznica je donela Odluku o uslovima snabdevanja grada toplom energijom („Službeni list Grada Loznica“, br. 2/2013,12/2015,4/2019), kojom je uredila opšte uslove za vršenje delatnosti snabdevanja grada toplotnom energijom, način plaćanja, prava i obaveze isporučioca koji vrši delatnost snabdevanja grada toplotnom energijom, kao i korisnika, u vezi sa isporukom i preuzimanjem toplotne energije, a odredbom člana 33.stav 2.propisano je da ukoliko ugovor o prodaji toplotne energije nije sklopljen u pisanoj formi, smatra se da je ugovorni odnos između enrergetskog subjekta nastao sa danom početka isporuke toplotne energije. U ovom slučaju su energetski subjekt i stvarni korisnik toplotne energije nedvosmisleno odgovorni za nastale obaveze snadbevanja toplotnom energijom u skladu sa odredbama ove odluke. Članom 87. stav 4. navedene odluke propisano je da vlasniku stambene ili poslovne jedinice u okviru zajedničkog objetka koji je isključen na distributivnom ormanu energetski subjekat će ispostaviti račun u visini 30% cene po m/2 prostora, 12 meseci na ime fiksnih troškova. Članom 12 Tarifnog sistema za obračun toplotne energije za tarifne kupce( „Službeni list Grada Loznice“br 2/2013 i 12/215) propisano je da kupac mora izmiriti fiksni deo troškova isporuke toplotne energije , nezavisno od potrošnje odnosno u vreme kada mu je prekinuta isporuka toplotne energije po članu 64. Odluke o uslovima i načinu snabdevanja tiplotnom energijom. Odredbom člana 35. stav 3.te odluke propisano je da ako na jednom prodajnom mestu toplotu preuzima više kupaca , otkaz važi samo, uz pisanu saglasnost svih kupaca tog mernog mesta, ukoliko postoje tehničke mogućnosti za pojedninačno isključenje kupaca sa zajedničkog mesta preuzimanja toplotne energije.

Iz citiranih zakonskih odredaba proizlazi da do zasnivanja obligacionog odnosa između vršioca i korisnika komunalne usluge, odnosno nastanka obaveza za korisnika usluge, uključujući i obavezu da plati cenu komunalne usluge, dolazi zaključenjem ugovora između ovih lica ili započinjanjem korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom njenog pružanja u skladu sa propisima kojima se bliže uređuje obavljanje te komunalne delatnosti, pa čak i kada se ova usluga koristi suprotno propisima koji je uređuju. Kako je komunalna delatnost distribucije toplotne energije delatnost od opšteg interesa, pružalac ove komunalne usluge je u obavezi da i nakon što se određeni potrošač opredelio da ne želi da koristi toplotnu energiju, obezbedi nesmetano snabdevanje ostalih korisnika ove usluge u istom objektu. Imajući u vidu da je tužena samoinicijativno izvršila isključenje sa sistema centralnog grejanja i time postupila suprotno odredbama Odluke o uslovima snabdevanja grada toplom energijom, nije prestala njena obaveza da plaća grejanje kako je to propisano citiranom Odlukom i Tarifom.

Međutim, tužena je osporila i visinu tužbenog zahteva, sprovedeno je veštačenje koje drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava nije uzeo u obzir prilikom odlučivanja.

U ponovljenom postupku drugostepeni sud će sagledati ukazane primedbe i doneti odluku zasnovanu na zakonu.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković