.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6619/2025
05.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, sa sedištem u Beogradu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade za faktičko zauzeće, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1853/24 od 06.02.2025. godine, u sednici održanoj 05.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1853/24 od 06.02.2025. godine u stavu prvom izreke, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1853/24 od 06.02.2025. godine u stavu prvom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu P 3079/23 od 20.03.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu isplati na ime naknade za eksproprisanu nepokretnosti i to za zauzeće cele katastarske parcele br. .. KO ... u površini od 356 m2 iznos od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.12.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 1853/24 od 06.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda na osnovu priznanja u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda na osnovu priznanja u stavu drugom izreke i predmet u ovom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu (stav prvi izreke), tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči po članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, odlučeno je o tužbenom zahtevu za isplatu naknade za faktičko zauzeće kojom je zahtev usvojen shodno odredbi člana 348. stav 1. ZPP, s obzirom da je tužena priznala tužbeni zahtev u celosti, po osnovu i visini, a ne radi se o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (član 3. ZPP). Institut posebne revizije rezervisan je za pitanja pravilne primene materijalnog prava, pa pošto se revizijom ukazuje na pitanja ispunjenosti uslova za donošenje presude na osnovu priznanja u smislu odredbi člana 348. i člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, koja su procesnopravne prirode, a ne materijalnopravne prirode, po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potražćivanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda donetoj u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade za faktičko zauzeće podneta je 27.12.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 50.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
