Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 13/25 od 17.11.2025. godine, delimično je usvojena žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani krimininal i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 85/23 od 20.12.2024. godine je preinačena u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje okrivljenom Zoranu Mitroviću za produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. u u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 16.03.2023. godine do 07.04.2023. godine, a okrivljenog AA je za krivično delo zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359. stav 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 16.03.2023. godine do 07.04.2023. godine, dok su žalba javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u preostalom delu, kao i žalbe branioca okrivljenog Zorana Mitrovića, advokata Slobodana Protića i branioca okrivljenog AA, advokata Srđana Borkovića, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog Zorana Mitrovića, advokat Slobodan Protić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4), 8) i 9), člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti; branilac je podneo i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti;

-branilac okrivljenog AA, advokat Srđan Borković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje ili pobijane presude preinači, tako da okrivljenog AA oslobodi od optužbe i odloži izvršenje pravnosnažne sudske presude.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Mitrovića, advokata Slobodana Protića je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4), 8) i 9) Zakonika o krivičnom postupku i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u preostalom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, a dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti je neblagovremena, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Srđana Borkovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Zorana Mitrovića, advokat Slobodan Protić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a koja povreda se ogleda u činjenici da je u donošenju presude drugostepenog suda učestvovao sudija Danko Laušević, kao član veća, koji je po navodima branioca morao biti izuzet iz postupka po žalbi na prvostepenu presudu, jer je bio član veća prvostepenog suda – Posebnog odeljenja za organizovani kriminal i to na glavnom pretresu 07.02.2024. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su po oceni ovog suda neosnovani.

Naime, odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da će sudija ili sudija- porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Po oceni Vrhovnog suda, učestvovanje sudije Danka Lauševića kao člana veća pred prvostepenim sudom na neodržanom glavnom pretresu dana 07.02.2024. godine, ne može se upodobiti učestvovanju u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom, a koje bi predstavljalo razlog za obavezno izuzeće sudije od postupanja u predmetu, te Vrhovni sud nalazi da pobijanim nižestepenim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Mitrovića, advokata Slobodana Protića, ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Zorana Mitrovića dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijanim presudama učinjene i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, odnosno da presudom nije potpuno rešen predmet optužbe i da je presudom optužba prekoračena, a koje povrede obrazlaže navodima da je prvostepenom presudom činjenično stanje u bitnom izmenjeno, tako da je u izreci osuđujuće presude okrivljeni oglašen krivim za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. Krivičnog zakonika, iako se optužnim aktom istom stavljalo na teret izvršenje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika, a osim toga, nižestepeni sudovi su u svojim presudama drastično menjali činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela time što je sud umesto navedene zaprećene kazne od 500.000,00 dinara, koja stoji u tački 1) optužnice, naveo u presudi da je kazna od 250.000,00 do 500.000,00 dinara i time izmenio činjenično stanje, kao i time što je izmenio činjenični opis i naveo da je okrivljeni izvršio radnju koju bi morao izvršiti umesto, kako je to u optužnici navedeno, da je okrivljeni Zoran Mitrović izvršio službenu radnju koju nije smeo da izvrši, kojom izmenom je, po navodima branioca, stvorio sebi prostor i mogućnost za izmenu kvalifikacije krivičnog dela, pri čemu je izbacio iz optužnice i sve navode iz poslednjih 10 redova opisa radnje izvršenja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe, o čemu se ne radi u konkretnom slučaju.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je naveo da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i to na taj način, jer je prvostepeni sud u drugostepenoj osuđujućoj presudi izmenio činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela u odnosu na radnje opisane u optužnom aktu, međutim, i u ovom delu je zahtev ocenjen kao neosnovan.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj i na glavnom pretresu izmenjenoj i proširenoj optužnici.

Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenom, kojom se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Imajući u vidu navedeno i činjenicu da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice i blaže krivično delo od onoga za koje je okrivljeni optužen, nije povređen ni subjektivni ni objektivni identitet optužbe i presude, već je sud samo činjenično stanje upodobio izvedenim dokazima, to su suprotni navodi branioca izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Branioci okrivljenih su u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazali da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu je branilac okrivljenog Zorana Mitrovića naveo da, s obzirom da je ovaj okrivljeni oglašen krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, iako u tački 3. izreke presude ne postoje bitni elementi ovog krivičnog dela i ukazao je na činjenicu da je okrivljenom stavljeno na teret da je teže povredio pravo na odbranu BB, jer je sastavio zapisnik o njenom navodnom saslušanju iako ona nije bila prisutna, iako je BB izjavila pred sudom da njena prava nisu ničim povređena i da je saglasna što je njen brat potpisao zapisnik umesto nje i da je to njoj išlo u korist da ne mora da dolazi iz ... u ... . Pored toga, branilac okrivljenog AA, advokat Srđan Borković u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti je naveo da je prvostepeni sud usled nepravilne primene odredbe člana 29. stav 1. Krivičnog zakonika pogrešno našao da se u radnjama okrivljenog stiču bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359. stav 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika.

Ovako izneti navodi zahteva su po oceni Vrhovnog suda neosnovani, a kako su isti već bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu, jer je na njih ukazivano u podnetim žalbama branilaca na prvostepenu presudu, koji je odlučujući po žalbama branilaca te navode ocenio neosnovanim i na strani 9, 10. i 11. obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge, koje razloge i ovaj sud prihvata kao pravilne i u smislu člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Zorana Mitrovića, advokat Slobodan Protić navodi da su sudovi cenili i prihvatili jedino dokaze koji idu na štetu okrivljenog, a da sud nije prihvatio da izvede dokaze bliže navedene u zahtevu koje je predložila odbrana, kojim navodima ukazuje na učinjenu povredu iz člana 395. ZKP, a na koji način je, po navodima branioca učinjena i povreda člana 16. stav 2. ZKP, jer nisu sa jednakom pažnjom utvrđene činjenice koje terete ili u korist okrivljenog.

Takođe, advokat Slobodan Protić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji zanemario brojne olakšavajuće okolnosti i našao da nije bilo mesta ublažavanju kazne, te je okrivljenom Zoranu Mitroviću izrekao visoku kaznu zatvora, kojim navodima branilac suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Srđana Borkovića, ukazuje se na činjenicu da nije dokazan umišljaj učinioca krivičnog dela, čime branilac ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, odnosno iznetim navodima suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu navodi da sud prilikom odmeravanja kazni nije uzeo u obzir sve utvrđene činjenice koje je odbrana isticala u toku prvostepenog postupka, da je pogrešno cenio da postoje otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog koje ukazuju na potrebu izricanja teže kazne zatvora od one koja je izrečena prvostepenom presudom, usled čega je kazna nepravilno odmerena, kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 16. ZKP, člana 395. ZKP, člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljenih u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Zorana Mitrovića, advokata Slobodana Protića podneo je dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti, ali imajući u vidu odredbu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, kojom je propisano da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 4. ZKP, odnosno u roku od 30 dana od dana kada je okrivljenom dostavljena pravosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek, a koji rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog, i činjenicu da je okrivljenom Zoranu Mitroviću pravnosnažna presuda uredno dostavljena 26.12.2025. godine, kako to proizlazi iz povratnice koja se nalazi u spisima predmeta, a da je dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog predao Višem sudu u Beogradu dana 27.01.2026. godine, kako to proizlazi iz prijemnog pečata Višeg suda, to je predmetna dopuna zahteva podneta nakon zakonom propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP, pa je Vrhovni sud dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao neblagovremenu.

Iz svega napred navedenog, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 1) i 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković