Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Jasmine Vasović i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zlatana Vulića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini 2K.br.66/25 od 04.11.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 668/25 od 16.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 10.06.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zlatana Vulića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini 2K.br.66/25 od 04.11.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 668/25 od 16.01.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini 2K.br.66/25 od 04.11.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 30.07.2024. godine do 20.12.2024. godine. Oštećeni policijski službenik PS Rekovac BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 668/25 od 16.01.2026. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Jagodini 2K.br.66/25 od 04.11.2025. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 30.07.2024. godine do 20.12.2024. godine, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalba branioca okrivljenog i u celosti žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Jagodini, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zlatan Vulić, zbog povreda zakona iz člana 3, člana 16, člana 30, člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, te zbog povreda odredaba članova 33, 79, 80. i 81. Zakona o policiji, kao i zbog povrede odredbe člana 40. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine presude Osnovnog suda u Jagodini 2K.br.66/25 od 04.11.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 668/25 od 16.01.2026. godine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da okrivljenog oslobodi od odgovornosti.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se to konkretno sastoji nezakonitost dopisa PS Rekovac od 01.09.2025. godine, a koji dopis branilac označava kao nezakonit dokaz, odnosno ne navodi suprotno kojoj zakonskoj odredbi je ovaj dokaz pribavljen i izveden, već branilac svojim navodima u podnetom zahtevu zapravo samo osporava dokaznu snagu navedenog dopisa i ocenu suda o prihvatljivosti ovog dokaza, te u vezi sa tim osporava i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, isticanjem da kako je navedeni dopis PS Rekovac nepotpun jer ne sadrži podatke iz svih službenih evidencija vezano za preduzimanje policijskih ovlašćenja od strane policijskih službenika PS Rekovac dana 19.06.2024. godine i dana 20.06.2024. godine, to sud nije mogao da iz ovog dopisa uzme kao dokazane činjenice da su oštećeni policijski službenici dana 20.06.2024. godine ušli u kuću okrivljenog radi uručenja mu pismenog poziva radi prikupljanja obaveštenja od građana, već je u vezi provere ove činjenice sud trebalo da zatraži podatke iz službenih evidencija koje se vode u PS Jagodina.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog svojim navodima u ovom delu, po nalaženju ovoga suda, faktički samo osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjem i zaključkom suda da je okrivljeni AA dana 20.06.2024. godine napao i pretio da će napasti na policijske službenike, osporavajući pri tome postojanje umišljaja na strani okrivljenog za izvršenje predmetnog krivičnog dela, uz isticanje da iz izvedenih dokaza proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom na predlog medicinskog radnika dobrovoljno izašao iz svoje kuće i legao na zemlju, bez ikakvog napada na policijske službenike i bez upućivanja im bilo kakvih pretnji. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim odlukama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razloge pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1. i član 439. tačka 1. i 2. ZKP), dok suštinski svojim navodima osporava dokaznu snagu dopisa PS Rekovac 03.21.12 broj: 214-1351/2025 od 01.09.2025. godine i ocenu suda o prihvatljivosti ovog dokaza, te u vezi sa tim i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja (navodi branioca vezano za povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP), odnosno ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP (navodi branioca vezano za povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP), a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede odredaba članova 3. i 16. ZKP. Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 30. ZKP, isticanjem da je prvostepeni sud nepravilno odbio zahtev odbrane da se predmetni krivični postupak spoji sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv okrivljenog u predmetu Osnovnog suda u Jagodini K.br.172/25 u vezi istog krivičnog dela koje je obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem okrivljenog.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 3, člana 16. i člana 30. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede odredbe člana 40. Ustava Republike Srbije, isticanjem da je okrivljenom pobijanim pravnosnažnim presudama povređeno pravo na nepovredivost stana iz razloga jer sud prilikom odlučivanja nije u dovoljnoj meri cenio navode odbrane vezano za postupanje policijskih službenika suprotno odredbama članova 33, 79, 80. i 81. Zakona o policiji prilikom preduzimanja policijskih ovlašćenja dana 20.06.2024. godine i ulaska u kuću okrivljenog.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava (iako u podnetom zahtevu navodi da kao prilog dostavlja odluku Ustavnog suda broj Už-13834 od 29.05.2024. godine), to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković