U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Jasmine Vasović i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zavera za počinjenje krivičnog dela pranje novca shodno glavi 18 odeljka 1956 (a)(2)(B)(i) i 1956(h) Krivičnog zakonika Sjedinjenih Američkih Država, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Branislava Tomaševa, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kre-Po4 1/25, Kv-Po4 262/25 od 25.12.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž-Kre 8/26 od 31.03.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 24.06.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Branislava Tomaševa, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kre-Po4 1/25, Kv-Po4 262/25 od 25.12.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž-Kre 8/26 od 31.03.2026. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kre-Po4 1/25, Kv-Po4 262/25 od 25.12.2025. godine utvrđeno je da su ispunjene pretpostavke za izručenje Sjedinjenim Američkim Državama lica AA, radi krivičnog gonjenja zbog krivičnog dela zavera za počinjenje krivičnog dela pranje novca kršeći glavu 18 odeljka 1956 (a)(2)(B)(i) i 1956(h) Krivičnog zakonika Sjedinjenih Američkih Država, a povodom kojeg je Okružni sud Sjedinjenih Američkih Država za Severni okrug država Njujork izdao nalog za hapšenje 1:20-CR-29 (LEK) od 22.01.2020. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž-Kre 8/26 od 31.03.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Branislava Tomaševa i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kre-Po4 1/25, Kv-Po4 262/25 od 25.12.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Branislav Tomašev, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 11) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povreda odredaba članova 32, 34. i 36. Ustava Republike Srbije i članova 5. i 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kre-Po4 1/25, Kv-Po4 262/25 od 25.12.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž-Kre 8/26 od 31.03.2026. godine ili samo rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž-Kre 8/26 od 31.03.2026. godine i predmet vrati Višem sudu u Beogradu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije ili Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje ili da preinači navedena rešenja i utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za izručenje okrivljenog Sjedinjenim Američkim Državama, kao i da na osnovu odredbe člana 488. stav 2. ZKP na sednicu veća pozove javnog tužioca i branioca okrivljenog i da na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP uvažavajući sadržinu zahteva odredi da se odloži izvršenje pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kre-Po4 1/25, Kv- Po4 262/25 od 25.12.2025. godine do donošenja konačne odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je u donošenju pobijanog drugostepenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž-Kre 8/26 od 31.03.2026. godine kao predsednik veća učestvovao sudija Rastko Popović, a koji sudija je prethodno u istom predmetu učestvovao kao predsednik veća u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž-Kre 40/26 od 31.03.2026. godine kojim je odbijena žalba odbrane izjavljena protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka, o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom leku, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP, pa sledstveno tome, sudija koji je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice, ne može učestvovati na glavnom pretresu u donošenju meritorne odluke o optužbi i u odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom leku, ali može postupati u donošenju drugih procesnih odluka (mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i drugo) u istom predmetu, budući da to ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Kako u konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizilazi da sudija Rastko Popović u istom predmetu nije postupao kao sudija za prethodni postupak, niti je odlučivao o potvrđivanju optužnice, niti je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom, dakle isti nije vršio navedene procesne uloge koje bi predstavljale apsolutnu smetnju za njegovo učešće u žalbenom postupku, već je učestvovao samo u donošenju procesne odluke Apelacionog suda u Beogradu Kž- Kre 40/26 od 31.03.2026. godine vezane za odlučivanje o meri za obezbeđenje prisustva okrivljenog, a o kojoj meri se u konkretnom slučaju odlučuje shodno odredbama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, to stoga ne postoji zakonski razlog za obavezno izuzeće ovog sudije od vršenja sudijske dužnosti predviđen odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, niti drugi razlozi predviđeni odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 3) ZKP, pri čemu treba imati u vidu i da se u konkretnom slučaju ne radi o odlučivanju sudije u postupku po redovnom pravnom leku koji je izjavljen na meritornu odluku o optužbi, već se radi o postupku u kojem se ispituje ispunjenost uslova za pružanje međunarodne pravne pomoći, konkretno ispunjenost pretpostavki za izručenje okrivljenog AA nadležnim pravosudnim organima Sjedinjenih Američkih Država radi vođenja krivičnog postupka. Imajući u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, to, dakle, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog AA, u konkretnom slučaju nije učinjena ova povreda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da nižestepeni sudovi nisu u obrazloženjima pobijanih nižestepenih rešenja dali razloge o odlučnim činjenicama vezano za ispunjenost svih zakonskih pretpostavki za izručenje okrivljenog AA nadležnim pravosudnim organima Sjedinjenih Američkih Država i to posebno vezano za postojanje u konkretnom slučaju uslova dvostruke kažnjivosti, te da nisu dali razloge na osnovu kojih činjenica zaključuju da se navodi odnose na traženo lice, zatim kako je otklonjen prigovor pogrešne identifikacije i koji dokazni standard je primenjen, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepene odluke ocenio sve žalbene navode branioca okrivljenog, a koji navodi bi predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP. Takođe, branilac okrivljenog osporava ocenu i zaključak nižestepenih sudova o ispunjenosti u konkretnom slučaju svih zakonskih pretpostavki za izručenje okrivljenog, dajući pri tome sopstveni zaključak da iz spisa predmeta proizilazi da treba odbiti izručenje okrivljenog.

Imajući u vidu da povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 460. stav 1. ZKP, kao i osporavanje ocene i zaključka nižestepenih sudova o ispunjenosti u konkretnom slučaju svih zakonskih pretpostavki za izručenje okrivljenog, nisu predviđeni kao dozvoljeni zakonski razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno uopšte ne navodi koji su to tačno dokazi na kojima su zasnovana pobijana nižestepena rešenja po njemu nezakoniti i u čemu se konkretno sastoji njihova nezakonitost, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje i na povredu odredbe člana 32. Ustava Republike Srbije, isticanjem da je pobijanim odlukama okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje. Branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 36. Ustava Republike Srbije, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na delotvorni pravni lek, a ukazuje i na povredu odredbe člana 34. Ustava Republike Srbije od strane nižestepenih sudova. Branilac okrivljenog ukazuje i na povrede odredaba članova 5. i 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da je okrivljenom donošenjem pobijanih nižestepenih rešenja povređeno pravo na slobodu i pravo na pravični postupak.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Branislava Tomaševa, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković