Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 121/24 od 27.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke, u usvajajućem delu stava trećeg izreke kojim je obavezana tužena da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta 15.000,00 dinara od presuđenja sa pripadajućom kamatom, u stavu četvrtom, u stavu petom i u stavu šestom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu stava trećeg izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da za izdržavanje maloletnog deteta plaća 15.000,00 dinara počev od podnošenja tužbe 22.05.2023. godine do presuđenja 23.01.2024. godine, odnosno isplati neisplaćene dospele obaveze za izdržavanje od 120.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, ... 10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su zaključili brak 20.10.2001. godine. U ovom braku ...2008. godine rođen je mal. VV. Stranke imaju i punoletnu ćerku koja je student ... fakulteta u Kragujevcu. Stranke žive u stambenom objektu u ulici ... br. .. u ... koji predstavlja njihovu zajednički stečenu imovinu i nijedna od stranaka za sada nema nameru da napusti zajednički stambeni objekat. Stranke vode zajednički brinu o mal. detetu tako što tužena pere, pegla, održava higijenu, kuva za celu porodicu, kupuje garderobu za sina, daje mu džeparac, a izdržava i ćerku kada dolazi vikendom iz Kragujevca. Tužilac radi kao preduzetnik, ima svoju preduzetničku firmu koja se bavi ... i mesečno ostvaruje zaradu 1.000 – 1.300 evra, finansira studiranje ćerke na ... fakultetu u Kragujevcu gde školarina godišnje iznosi 108.000,00 dinara jer je ćerka samofinansirajući student, platio je prvu ratu i plaća stan za ćerku u Kragujevcu od 8.000,00 dinara. Tužena radi kao poslovođa u ... d.o.o. Gornji Milanovac. Prosečna zarada tužene u periodu od 01.08.2023. godine do 31.10.2023. godine iznosila je 64.155,33 dinara. Tužena radi i dodatni posao u pekari gde mesečno ostvari između 20.000,00 – 30.000,00 dinara, neprijavljeno odnosno „na crno“. Iz izveštaja Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu utvrđeno je da parnične stranke imaju skladan odnos sa svojom decom, da su otvoreni za saradnju u realizaciji roditeljskih uloga, da je tužilac spreman ako tužena ostane u kući da se preseli u kuću svojih roditelja u Gornjem Milanovcu. Maloletni VV je uzrasta 15 godina i 3 meseca, učenik je prvog razreda ... škole, poseduje potreban nivo samostalnosti u domenu neposredne brige o sebi, angažuje se u obavljanju kućnih poslova i emotivno je veoma blizak sa sestrom. Naglašava da je odnos sa majkom sada dobar, nakon perioda distance i potencira na uspostavljenoj bliskosti sa ocem i eksplicitno iznosi svoj stav da bi nakon razvoda roditelja želeo da nastavi život sa ocem kao i da se otac o njemu dominantno stara. Stručni tim Centra je mišljenja da treba uvažiti odluku mal. deteta pri čemu je tužena kao majka pred Centrom iskazala spremnost i razumevanje da prihvati volju deteta. Centar je predložio da se lični odnosi mal. deteta s majkom odvijaju po slobodnom modelu u dogovoru deteta i majke, s tim da se uvažavaju potrebe i obaveze dečaka. Mal. VV je pred sudom izjavio da ubuduće želi da živi sa ocem. Brak stranaka pravnosnažno je razveden prvostepenom presudom na osvnou člana 41. Porodičnog zakona.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava mal. dete stranaka poverili na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, uredili način održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa majkom i odredili visinu doprinosa majke u izdržavanju mal deteta.

Revizija neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. U smislu člana 6. stav 1. Porodičnog zakona svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Dužnost suda da se u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, rukovodi najboljim interesom deteta, propisana je odredbom člana 266. stav 1. istog zakona. Pre nego što donese odluku o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava u smislu člana 270. tog zakona, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Porodični zakon u članu 67. propisuje da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Sadržina roditeljskog prava koje se sastoji od dužnosti i staranju o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja, zastupanja i izdržavanja deteta, kao i upravljanja i raspolaganja njegovom imovinom, regulisana je odredbom člana 68. - 74. Porodičnog zakona, a suština svih dužnosti i prava roditelja je dobrobit i najbolji interes deteta, što je imperativ kojim su dužni da se rukovode. Saglasno navedenom, najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu su između ostalog, uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta i to: vaspitne, zatim potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo, kao i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe.

Prema odredbama članova 76. i 77. stav 3. Porodičnog zakona, roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno i kada ne vode zajednički život, ako zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava kojim se pismeno saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. Ukoliko roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava, kao u konkretnom slučaju ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud.

U konkretnom slučaju, brak stranaka je razveden zbog poremećenih partnerskih odnosa i između stranaka nema sporazuma o poveravanju maloletnog deteta na samostalno vršenje roditeljakog prava. Kod takvog stanja, u pogledu odluke o poveravanju maloletnog deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava jednom od roditelja, ovde stranaka, nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili najbolji interes mal. deteta na osnovu stručnog mišljenja organa starateljstva iz izveštaja Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu, koje je ocenjeno u sklopu ostalih izvedenih dokaza. Stručno mišljenje, prihvaćeno od strane nižestepenih sudova, dato je, ne samo s obzirom na iskazanu želju deteta da bi nakon razvoda roditelja želeo da nastavi život sa ocem, već na osnovu detaljne opservacije aktuelne porodične situacije i porodičnih prilika parničnih stranaka, posebno odnosa roditelja i mal. deteta, uzrasta mal. deteta, činjenice da se otac o dominantno stara o mal. detetu, ali i stručne procene da odluku mal. deteta treba uvažiti.

Najbolji interes mal. deteta pravilno nižestepeni sudovi su pravilno procenili i prilikom odlučivanja o načinu održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa majkom, saglasno članu 6, 61, 266. i 270. Porodičnog zakona.

S obzirom na izneto, odluka o poveravanju na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu i određivanja modela viđanja mal. deteta sa majkom, donete su saglasno Porodičnom zakonu, pa je bez uticaja suprotno ukazivanje revizije, posebno isticanje navoda da su stranke kao roditelji i pored razvoda braka nastavili zajednički život i da se oboje staraju o mal. detetu, te da nema mesta poveravanju mal. deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava jednom od roditelja. Naime, po oceni Vrhovnog suda, s obzirom na poremećene odnose stranaka i neizvesnost trajanja njihovog zajedničkog života ubuduće, poveravanje mal. deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu predstavlja očuvanje njegove postojeće životne stabilnosti i sigurnosti nadalje, a određeni model viđanja obezbeđenje uslova za dalje aktivno učešće majke u njegovom životu u slučaju prestanaka zajednice života stranaka, što u datim okolnostima jeste postupanje u najboljem interesu mal. deteta.

Odlukom nižestepenih sudova pravilno je određena i visina doprinosa za izdržavanje mal. deteta, u novcu, u skladu sa članom 160., 161, 162. i 163. Porodičnog zakona i dovoljno obrazložena. Mesečnom sumom na koju je obavezana, tužilji neće biti ugrožena njena egzistencija (radno je sposobna i ostvaruje redovna mesečna primanja).

Pravilno je primenjen i član 207. Porodičnog zakona u pogledu odluke o troškovima postupka.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković