Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Jasmine Vasović i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo ubistvo iz člana 113. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Vladimira Pešića, podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Nišu 12Kž2.br.229/26 od 25.03.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 10.06.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Vladimira Pešića, podnet protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Nišu 12Kž2.br.229/26 od 25.03.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Nišu Kv.br.654/2025 od 26.02.2026. godine u stavu I izreke obustavljena je mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi prema okrivljenom AA, a koja mu je izrečena pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Nišu K.br.100/17 od 20.09.2018. godine. U stavu II izreke rešenja određeno je da se okrivljeni AA po pravnosnažnosti rešenja ima odmah otpustiti iz Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu. U stavu III izreke rešenja prema okrivljenom AA je izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi koja će trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od 3 godine, a ukoliko se ustanovi da se okrivljeni nije podvrgnuo lečenju ili ga je samovoljno napustio ili da je i pored lečenja ostao tako opasan za svoju okolinu da je potrebno njegovo čuvanje i lečenje u zdravstvenoj ustanovi, sud će mu, u skladu sa članom 532. stav 1. ZKP, izreći meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu 12Kž2.br.229/26 od 25.03.2026. godine preinačeno je rešenje Višeg suda u Nišu Kv.br.654/2025 od 26.02.2026. godine tako što je odbijen predlog Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu da se prema okrivljenom AA obustavi mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi koja mu je izrečena pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Nišu K.br.100/17 od 20.09.2018. godine, odnosno da se umesto te mere prema okrivljenom izrekne mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi.

Branilac okrivljenog AA – advokat Vladimir Pešić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja Apelacionog suda u Nišu 12Kž2.br.229/26 od 25.03.2026. godine, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 3) i članova 446. i 447. ZKP, te zbog povreda odredaba članova 32. i 36. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud primenom odredbe člana 492. ZKP usvoji podneti zahtev, te da ukine rešenje Apelacionog suda u Nišu 12Kž2.br.229/26 od 25.03.2026. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem ili da prema okrivljenom obustavi meru bezbednosti psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i izrekne mu meru bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se to konkretno sastoji nezakonitost nalaza zdravstvene ustanove iz 2018. godine, a koji nalaz branilac označava kao nezakonit dokaz na kojem je drugostepeni sud zasnovao pobijanu drugostepenu odluku, iako ovaj nalaz drugostepeni sud ni ne pominje u obrazloženju drugostepenog rešenja, odnosno ne navodi suprotno kojoj zakonskoj odredbi je ovaj dokaz pribavljen i izveden, niti branilac jasno i precizno navodi kako je to sud pobijanom drugostepenom odlukom povredio odluku o krivičnoj sankciji na štetu okrivljenog, već branilac svojim navodima u podnetom zahtevu, po nalaženju Vrhovnog suda, faktički samo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i zaključke drugostepenog suda date u pobijanom drugostepenom rešenju, ističući da je drugostepeni sud pobijanu drugostepenu odluku doneo suprotno svim izvedenim dokazima, te da je u konkretnom slučaju trebalo da prihvati nalaz i mišljenje lekarske komisije veštaka neuropsihijatara i izjašnjenje predstavnika komisije da je u lečenju okrivljenog postignut maksimum, kao i iskaze svedoka, te da okrivljenom izrečenu meru bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi zameni merom bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, a kako je to pravilno učinio prvostepeni sud, a ne da drugostepenu odluku donese slobodnom ocenom dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom i preinači prvostepenu odluku na štetu okrivljenog, bez neposrednog izvođenja bilo kog novog dokaza pred drugostepenim sudom. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane drugostepenog suda u pobijanoj drugostepenoj odluci, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razloge pobijanja drugostepenog rešenja, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1. i član 439. tačka 3. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede odredaba članova 446. i 447. ZKP, isticanjem da je drugostepeni sud radi donošenja odluke o žalbi trebalo da održi pretres.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog drugostepeno rešenje pobija i zbog povreda odredaba članova 446. i 447. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda odredaba članova 32. i 36. Ustava Republike Srbije, isticanjem da je drugostepeni sud svojom odlukom povredio pravo okrivljenog na pravično suđenje i na jednaku pravnu zaštitu.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković