Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakona), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenju nižestepenih sudova, tužilac je podnetom tužbom u ovoj parnici tražio da se utvrdi da je nosilac prava korišćenja na kp br ... KO Čukarica, ukupne površine 54504 m2, upisanoj u listu nepokretnosti broj ... KO Čukarica, u delu koji se nalazi ispod objekta koji se identifikuje kao porodična stambena zgrada – rezidencijalna vila, korisne površine 1086 m2, građevinske površine 1312 m2, na navedenoj parceli u ulici ... broj ..., upisana u list nepokretnosti ... KO Čukarica i u delu potrebnom za redovnu upotrebu tog objekta što bi tužena Republika Srbija, tuženi AA, BB, VV, GG, Privredno društvo „Amasis“ DOO, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, II, JJ, KK, ZZ, LL, LJLJ, MM i SS, bili dužni da priznaju i trpe i dozvole da tužilac svoje pravo upiše kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti. Pored toga, tužilac je tražio da se utvrdi prema tuženom Gradu Beogradu da je nosilac prava korišćenja na kp br ... KO Čukarica, ukupne površine 202 m2, upisana u listu nepokretnosti broj ... KO Čukarica, u delu potrebnom za redovnu upotrebu objekta koji se identifikuje kao porodična stambena zgrada – rezidencijalna vila, korisne površine 1086 m2, i građevinske površine 1312 m2, na kp br ...KO Čukarica, u ulici ... broj ..., upisane u listu nepokretnosti broj ... KO Čukarica, što bi tuženi Grad Beograd, bio dužan da prizna, trpi i dozvoli tužiocu sa svoje pravo upiše kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti. Dalje je traženo da se utvrdi prema tuženima Gradu Beogradu, NJNJ, OO, PP i Republici Srbiji da je tužilac nosilac prava korišćenja na kp br ... KO Čukarica, ukupne površine 136 m2, upisane u listu nepokretnosti broj ... KO Čukarica, u delu potrebnom za redovnu upotrebu objekta koji se identifikuje kao porodična stambena zgrada – rezidencijalna vila, prethodno navedenih karakteristika, što bi tuženi bili dužni da priznaju i trpe i dozvole tužiocu da svoje pravo upiše kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti. Zatim je traženo da sud utvrdi u odnosu na tužene NJNJ, PP i Republiku Srbiju da je tužilac nosilac prava korišćenja na kp br ... KO Čukarica ukupne površine 420 m2, upisane u listu nepokretnosti broj ... KO Čukarica, u delu potrebnom za redovnu upotrebu objekta koji se identifikuje kao porodična stambena zgrada – rezidencijalna vila, prethodno navedenih karakteristika, što bi tuženi bili dužni da priznaju, trpe i dozvole tužiocu da svoje pravo upiše kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti.

U odgovoru na tužbu tuženo Privredno društvo „Amasis“ DOO, EE i II, su priznali tužbeni zahtev, dok je tuženi BB osporio tužbeni zahtev u celini, kao i tuženi Grad Beograd, osporavajući stvarnu nadležnost suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, a tužena Republika Srbija je istakla prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj parnici i pored toga osporila tužbeni zahtev ističući prigovor nedostatka pasivne legitimacije u odnosu na tuženu Republiku Srbiju. Tužena ŽŽ istakla je prigovor stvarne nenadležnosti suda imajući u vidu da se predmet prava korišćenja koje bi se konvertovalo u pravo svojine određuje u upravnom postupku u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, pri čemu je istakla i prigovor nedostatka pasivne legitimacije, osporavajući tužbeni zahtev u celini. Predmetni objekat je legalizovan rešenjem Gradske uprave Grada Beograda od 09.12.2010. godine, i sproveden je upis ovog objekta u katastru nepokretnosti na osnovu rešenja o legalizaciji protiv kog rešenja je tužena Republika Srbija podnela žalbu o kojoj nije odlučeno, pa navedeno rešenje nije ni konačno.

Polazeći od navedenog nižestepeni sudovi su zaključili da je sud apsolutno nenadležan za postupanje u ovoj parnici, jer se upis prava koje se tužbenim zahtevom traži (korišćenje zemljišta za redovnu upotrebu objekta) vrši na osnovu rešenja koje donosi nadležni organ iz člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji, po ispunjenju svih neophodnih uslova u određenom postupku, odnosno za to je nadležan organ jedinice lokalne samouprave za imovinsko-pravne poslove. U konkretnom slučaju, tužilac ne traži utvrđenje prava svojine na objektu, niti je ono sporno, već traži utvrđenje prava korišćenja na delu parcele koji je potreban za redovnu upotrebu objekta, pri čemu se u konkretnom slučaju radi o legalizovanom objektu, pa sud nije nadležan da u parnici utvrđuje zemljište za redovnu upotrebu legalizovanog objekta izgrađenog na zemljištu u javnoj svojini, jer je ovo pitanje u nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave za imovinsko prevne poslove na osnovu članova 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji. Zato se sud primenom člana 16. ZPP, oglasio nenadležnim, ukinuo sve sprovedene radnje u postupku i odbacio tužbu.

Prema stanovištu Vrhovnog suda pobijana odluka zahvaćena je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a koja postoji kada je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (člana 16.) odnosno ako je sud odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan. Prema članu 1. ZPP, ovim zakonom uređuju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinsko-pravnih i drugih građansko-pravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Prema činjeničnim navodima tužbe tužilac je na osnovu statusne promene, pripajanja Privrednog društva „Pionir Paraćin“ DOO, vlasnik uknjiženog objekta koji se identifikuje kao porodična stambena zgrada – revizidencijalna vila, korisne površine 1086 m2, građevinske površine 1312 m2, na kp br ...KO Čukarica, u ulici ... broj ..., upisana u list nepokretnosti ... KO Čukarica. U javnom registru je kao vlasnik objekta upisano Privredno društvo „Pionir Paraćin“ DOO, jer još uvek nije izvršena promena u Katastru nepokretnosti, iako je tužilac podneo zahtev 02.02.2018. godine. Na osnovu toga tužilac traži da se utvrdi da ima pravo korišćenja na parceli (...) na kojoj se objekat nalazi u delu ispod objekta, kao i delu potrebnom za redovnu upotrebu objekta, kao i na parcelama ..., ... i ..., sve u KO Čukarica, s tim da će kordinate i granice zemljišta koje je neophodno za redovnu upotrebu objekta biti određene u upravnom postupku.

Polazeći od razloga datih u obrazloženju pobijanog rešenja, Vrhovni sud ukazuje da je pravo korišćenja građevinskog zemljišta stvarno, odnosno imovinsko pravo i da se tužbom za utvrđenje, pored ostalog, može tražiti utvrđenje postojanja nekog prava ili pravnog odnosa prema članu 194. ZPP. Imajući u vidu navedeno, kao i sadržinu tužbenog zahteva, tužilac nije tražio formiranje građevinske parcele, već utvrđenje da kao vlasnik objekta ima pravo korišćenja, prema licima koja su u javnim evidencijama upisana kao vlasnici odnosno korisnici zemljišta, na parceli (...) na kojoj se objekat nalazi u delu ispod objekta, kao i delu potrebnom za redovnu upotrebu objekta, kao i na susednim parcelama ..., ... i ..., sve u KO Čukarica. Prema stanju u predmetu tužena Republika Srbija je uz odgovor na tužbu dostavila rešenje RGZ Službe za katastar nepokretnosti Čukarica od 22.06.2017. godine, kojim se u listu nepokretnosti broj ... KO Čukarica, dozvoljava upis prava svojine u korist Privrednog društva „Pionir Paraćin“ DOO Beograd, sa delom poseda 1/1 na nepokretnosti označenoj u V1 listu nepokretnosti i to porodičnoj stambenoj zgradi broj 1, rezidencijalna vila, površine u gabaritu 318 m2 korisne, površine 1085,74 m2, građevinske površine 1311,59 m2, izgrađenoj na kp br ..., uz brisanje zabeležbe koja je glasila: „Objekat izgrađen bez dozvole na nepokretnosti označenoj u „V“ listu, 1. deo i to porodična stambena zgrada broj 1, površine u gabaritu 318 m2, izgrađenoj na kp br ...“, a sve na osnovu rešenja o odobrenju za izgradnju i upotrebnoj dozvoli od 09.12.2010. godine. Na to rešenje tužena Republika Srbija je izjavila žalbu 28.07.2017. godine ukazujući da nedostaje obrazloženje u pogledu rešenja o legalizaciji objekta kojim nije rešeno pitanje zemljišta na kome se objekat nalazi. Prema odredbama članova 160. do 164. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/2003, 34/2006, 39/2009) bila je propisana mogućnost da vlasnici objekta izgrađenog bez građevinske dozvole podnesu opštinskoj, odnosno gradskoj upravi zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju (legalizacija). Kao jedan od uslova za izdavanje ovog odobrenja je dostavljanje dokaza o pravu na zemljištu. Tužilac nije upisan kao vlasnik predmetnog objekta u javnim knjigama, niti je navedeno rešenje kojim se u listu nepokretnosti broj ... KO Čukarica, dozvoljava upis prava svojine na predmetnom objektu u korist Privrednog društva „Pionir Paraćin“ DOO Beograd, konačno. To znači da je utvrđenje prava korišćenja građevinskog zemljišta u konkretnom slučaju prethodno pitanje za primenu odredbi člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji, pri čemu tužilac mora dokazati da je vlasnik objekta za koji je naknadno dobijeno odobrenje za izvedene radove na izgradnji (legalizacija).

Naime, prema članu 70. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009, 64/2010 (Odluka Ustavnog suda), 24/2011, 121/2012, 42/2013 (Odluka Ustavnog suda), 50/2013 (Odluka Ustavnog suda), 54/2013 (Rešenje Ustavnog suda), 98/2013 (Odluka Ustavnog suda), 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 (drugi zakon), 9/2020, 52/2021, kako je glasio do izmana 62/2023) zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela. Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove (u daljem tekstu: nadležni organ), ako: 1) postojeća katastarska parcela na kojoj je objekat sagrađen predstavlja samo zemljište ispod objekta, osim u slučaju propisanim ovim zakonom; 2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za ozakonjenje za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost ozakonjenja u smislu ispunjenosti prethodnih uslova i doneo zaključak kojim se postupak ozakonjenja prekida u cilju rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu ili objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je uređivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji objekata ("Službeni glasnik RS", br. 95/13 i 117/14), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice; 3) se radi o objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", broj 25/13), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice. Uz zahtev vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine i osnov sticanja, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu organ nadležan za poslove legalizacije utvrdio mogućnost legalizacije, odnosno doneo rešenje o legalizaciji objekta, kopiju plana parcele i uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra da li je izvršeno obeležavanje, odnosno formiranje katastarske parcele i po kom osnovu. Rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele, po sprovedenom postupku, donosi nadležni organ. Sledom navedenog, nadležnost suda i organa uprave nisu međusobno isključive u pogledu utvrđivanja prava korišćenja građevinskog zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu objekta, već svako od njih odlučuje o pravima u okviru svoje nadležnosti, sud o pravu korišćenja, a organ uprave o obimu tog prava, jer je to u isključivoj nadležnosti organa uprave koji određuje građevinsku parcelu na osnovu čije odluke se formira katastarska parcela koja se upisuje u katastar nepokretnosti.

Imajući u vidu navedeno, nije bilo mesta odbacivanju tužbe zbog apsolutne nenadležnosti suda iz kog razloga je na osnovu člana 415. u vezi člana 420. stav 1. i 6. ZPP, odlučeno kao u izreci. Ukinuto je posledično i dopunsko rešenje o troškovima postupka, na osnovu ovlašćenja iz člana 165. ZPP, jer odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog ishoda ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković