.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9299/2025
16.07.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Milošević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dejan Lazić, advokat iz ..., radi prestanka i radi konstituisanja prava stvarne službenosti prolaza, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1495/24 od 03.04.2025. godine, u sednici održanoj 16.07.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1495/24 od 03.04.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1495/24 od 03.04.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 1092/22 od 13.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da prestaje pravo stvarne službenosti putnog prolaza pešice, kolima, traktorom i poljoprivrednim priključnim mašinama preko kp. br. 819 KO ... (poslužno dobro u vlasništvu tužilje) koja se prostire na severnom delu te parcele, a na skici sudskog veštaka geodetske struke od 08.06.2023. godine prikazano kao sivo obojena površina oivičena tačkama 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18 i 20 ustanovljena održajem u korist kp. br. 797, 796 i 820 KO ... (povlasnog dobra u vlasništvu tužene) i da će ova službenost s momentom pravnosnažnosti presude prestati. Stavom drugim izreke, ustanovljeno je pravo stvarne službenosti putnog prolaza preko kp. br. 793 KO ..., poslužnog dobra u vlasništvu tužilje u korist kp. br. 797, 796 i 820 KO ..., povlasnog dobra u vlasništvu tužene i da će ova službenost momentom pravnosnažnosti presude da se ustanovi. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da se uzdržavaju od ulaska, da ne koriste, drže i prolaze preko kp. br. 819 KO ..., pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime troškova postupka isplate iznos od 283.530,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1495/24 od 03.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispu njeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je prestalo pravo stvarne službenosti preko kp. br. 819 KO ... (poslužno dobro u vlasništvu tužilje) ustanovljeno održajem u korist kp. br. 797, 796 i 820 KO ... (povlasno dobro u vlasništvu tužene) i ustanovljeno pravo stvarne službenosti preko kp. br. 793 KO ... (poslužno dobro u vlasništvu tužilje) u korist kp. br. 797, 796 i 820 KO ... (povlasno dobro u vlasništvu tužene), primenom člana 49, 50, 51. i 58. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. S obzirom na to da odluka o ovom tužbenom zahtevu zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovali na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava, pa uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku, to po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse niti novo tumačenje prava. Navodima revizije kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednsoti predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.09.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 105.000,00 dinara.
S obzirom na to da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženih nije dozvoljena, sa kojih razloga je Vrhovni sud, primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi odgovora na reviziju nisu bili neophodni, sa kojih razloga je Vrhovni sud primenom člana 154. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
