Revizija je dozvoljena primenom člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011… 10/2023, u daljem tekstu: ZPP), zbog čega nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su navodi revizije da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog posutpka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 398. i čl. 419. ZPP, jer je održao raspravu, izveo potrebne parnične radnje i raspravio sva sporna pitanja na koja je ukazao Vrhovni kasacioni sud u rešenju Rev 4684/2021 od 13.10.2022. godine.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom po zaključenoj raspravi pred drugostepenim sudom, tužilac je vlasnik k.p. br. 1332/3 KO ..., koju je rešenjem Osnovnog suda u Pirotu O 1411/14 od 29.01.2015. godine nasledio od majke, sada pok. VV. Parcela tužioca se graniči sa parcelom tuženog k.p. br. 1332/2, na kojoj je tuženi sagradio zgradu- letnjikovac, s tim što je jedan deo te zgrade podigao na parceli tužioca, a na parceli tužioca sazidao je i kazanicu i česmu za vodu, a naknadno je postavio i žičanu ogradu. Izvedeni radovi su okončani krajem 2003. godine. Tuženi je sa bratom tužioca, sada pok. GG zaključio sporazum 22.12.2004. godine, po kome je brat tužioca tuženom ustupio na neograničeno korišćenje 1/2 sporne parcele prema međusobno postavljenim granicama. U tom sporazumu je navedeno da je brat tužioca ovlašćen od strane svoje majke, sada pok. VV na zaključenje sporazuma, ali bez potpisa pok. majke i bez njenog punomoćja. Majka tužioca, kao vlasnik parcele uputila je tuženom opomenu u pismenoj formi 30.03.2006. godine, kojom ga je obavestila da je vlasnik parcele k.p. br. 1332/3 KO ..., da je tuženi samovlasno sagradio ozidanu česmu i kazanicu na toj parceli, kao i jedan deo zgrade i naložila mu da u roku od 15 dana od dana dobijanja opomene ukloni sve te objekte pod pretnjom podnošenja tužbe. Nakon smrti majke tužioca i okončanja ostavinskog postupka, tužilac je uputio opomenu tuženom u pismenoj formi 24.08.2015. godine, kojom je tražio od tuženog da ukloni ozidanu česmu, kazanicu, žičanu ogradu, kao i deo zgrade koju je tuženi podigao na njegovoj parceli. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Pirotu P 963/18 od 02.12.2020. godine, utvrđeno je da je tuženi zauzeo deo parcele tužioca izgrađenim delom objekta- letnjikovca, kazanicom, zidanom česmom i postavljenom žičanom ogradom u ukupnoj površini od 145,39m2, naloženo je tuženom da ukloni žičanu ogradu, obavezan je tuženi da tužiocu na ime zautetog dela parcele izgrađenim delom letnjikovca u površini od 14m2 isplati tržišnu vrednost zemljišta po ceni od 400,00dinara/m2 odnosno ukupno 5.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.02.2017. godine do isplate na kom delu zemljišta tužioca je utvrđeno pravo svojine u korist tuženog po osnovu nesavesne gradnje na tuđem zemljištu, a odbijen kao neosnovan zahtev tuženog da se utvrdi njegovo pravo svojine na parceli tužioca u površini većoj od 14m2.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSPO) i ocenio da je osnovan zahtev tužioca za uklanjanje kazanice i česme sa njegove parcele.

Prema odredbi člana 25. stav 1. ZOSPO ako je graditelj znao da gradi na tuđem zemljištu ili ako to nije znao, a vlasnik se tome odmah usprotivio, vlasnik zemljišta može tražiti da mu pripadne pravo svojine na građevinskom objektu, da graditelj poruši građevinski objekat i vrati zemljište u prvobitno stanje ili da mu graditelj isplati prometnu cenu zemljišta. Pravo izbora iz stava 1. ovog člana vlasnik zemljišta može ostvariti najkasnije u roku od tri godine od dana završetka izgradnje građevinskog objekta Po proteku ovog roka vlasnik može zahtevati isplatu prometne cene zemljišta (stav 4.).

U konkretnom slučaju, tuženi je predmetnu kazanicu i česmu izgradio krajem 2003. godine na delu parcele koja je u to vreme bila u vlasništvu majke tužioca. Majka tužioca je tuženom 30.03.2006. godine pisanim putem naložila da u ostavljenom roku pod pretnjom podošenja tužbe ukloni objekte izgrađene na njenoj parceli, kakav nalog je tuženom dao i tužilac 24.08.2015. godine, nakon što je od svoje majke nasledio parcelu. Na taj način je vlasnik zemljišta, shodno citiranoj zakonskoj odredbi i u zakonom određenom roku od 3 godine od završetka radova, izvršio pravo izbora načina razrešenja sporne imovinsko pravne situacije zbog građenja na tuđem zemljištu. Kako tuženi ne spori da je radove izveo krajem 2003. godine, a da se tokom postupka pozivao na pravo korišćenja parcele tužioca prema sporazumu zaključenom sa bratom tužioca iz 2004. godine, koji budući da je zaključen sa nevlasnikom ne može priizvoditi pravno dejstvo, suprotno navodima revizije tuženi je znao da gradi na tuđem zemljištu, pa neosnovano revizijom osporava pravilno ocenu drugostepenog suda da je postupao kao nesavestan graditelj. S tim u vezi se u reviziji neosnovano poziva na ispunjenost uslova propisanih članom 26. ZOSPO za sticanje prava svojine na tuđem zemljištu, tim pre što je takav protivtužbeni zahtev tokom postupka pravnosnažno odbijen.

Odluku o tužbenom zahtevu drugostepeni sud je doneo pravilnom primenom materijalnog prava, za koju je dao dovljne i jasne razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, zbog čega se pobijana presuda ni ostalim navodima revizije tuženog ne dovodi u sumnju, pa je primenom člana 414. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković