.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10342/2025
16.07.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženih Grad Vranje, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo i JP „Vodovod“ Vranje, uz učešće umešača na strani prvotuženog PGTP „Saba belča“ iz Preševa, čiji je punomoćnik Zoran Stojanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog Grada Vranja, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1753/24 od 12.02.2025. godine, u sednici održanoj 16.07.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog Grada Vranja izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1753/24 od 12.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog Grada Vranja izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1753/24 od 12.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2498/23 od 02.10.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade štete na stambenom objektu koji se nalazi na kp.br. ... KO Vranje 1, upisane u list nepokretnosti ... KO Vranje 1, nastale usled izlivanja fekalne kanalizacione mreže, solidarno isplate iznos od 157.145,00 dinara sa kamatom od 02.10.2024. godine do isplate, dok je tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio isplatu zakonske zatezne kamate od 26.10.2023. godine do 02.10.2024. godine odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova postupka solidarno isplate iznos od 140.633,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 114.750,00 dinara, počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1753/24 od 12.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi Grad Vranje je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Pravnosnažnom presudom, obavezani su tuženi da tužiocu naknade materijalnu štetu nastalu zbog izlivanja fekalne kanalizacije, usled začepljenja šahta, prilikom izvođenja radova blizu šahta, koje radove je izvodio umešač na strani tuženog Grada Vranja, dok je tuženi Grad Vranje bio naručilac radova. S obzirom na to, da odluka o ovom tužbenom zahtevu zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovali na primeni odredbi materijalnog prava, pa uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, to po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse niti novo tumačenje prava. Bez uticaja na drugačije odlučivanje su revizijski navodima kojima se osporava ocena dokaza od strane prvostepenog suda, imajući u vidu da se na taj način zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog Grada Vranja, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZKP, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, nije dozvoljena revizija.
Tužba radi naknade štete podneta je 28.10.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 157.145,00 dinara.
S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti, to sledi da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija prema članu 479. stav 6. ZPP, sa kojih razloga je Vrhovni sud, primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
