.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17052/2025
10.06.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Željka Tomljenović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Anđela Ivanović, advokat iz ..., radi utvrđenja bračne tekovine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3013/24 od 28.05.2025. godine, u sednici održanoj 10.06.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3013/24 od 28.05.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3013/24 od 28.05.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 487/24 od 24.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio utvrđenje prava svojine, upis i uknjižbu na nepokretnosti upisane u listu nepokretnosti br. ... KO Stara Pazova, parcela br. ... grad njiva 1. klase gradsko građevinsko zemljšte 16a 86m2 na kojoj je sagrađena porodična stambena zgrada površine 160m2 u ulici ... br. ... u Staroj Pazovi, sa imena BB, kao katastarski uknjiženog vlasnika 1/1, preko dosuđenih 1/3 dela do traženih 1/2 dela. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 404.451,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3013/24 od 28.05.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca a žalba tužene delimično usvojena, delimično odbijena, pa je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 487/24 od 24.06.2024. godine preinačena u delu odluke o troškovima postupka tako što se obaveza tužene da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka snižava sa iznosa od 404.451,45 dinara na iznos od 245.365,00 dinara, a u preostalom nepreinačenom delu, prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj nadoknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, po osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava svojine na nepokretnostima po osnovu bračne tekovine, a pobijana presuda doneta je pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Tužilac u reviziji ne ukazuje na razloge zbog kojih bi njegova revizija bila izuzetno dozvoljena u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na koje u reviziji ukazuje, nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, u smislu te odredbe zakona.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja tužilac je podneo 21.10.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
