.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16776/2025
28.05.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubomir Šljukić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Olivera Perišić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 436/25 od 03.09.2025. godine, u sednici održanoj 28.05.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 436/25 od 03.09.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 436/25 od 03.09.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 882/22 od 28.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud utvrdi da ima pravo svojine na zapadnom delu parcele broj .../... KO ..., šuma šeste klase u površini od 2.926 m2, čija je širina pored puta sa južne strane 33,12 m, a sa suprotne – severne strane 41,03 m, sve mereno od međe ovog dela sa parcelom .../..., te da faktičku među između opisanog dela parcele broj .../... i ostatka te parcele koji je svojina tuženog, idući od puta sa južne strane ka severu, označavaju detaljne tačke: 1, 2, 4, 5, 6, 7, 8, 9 i 10 i da obaveže tuženog da navedeno prizna i trpi da tužilac svoje pravo svojine na opisanom delu parcele broj .../... KO ... upiše u katastar nepokretnosti na osnovu presude kao izvršne isprave, bez naknadnog odobrenja tuženog, kao i da mu tuženi naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 105.450,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 436/25 od 03.09.2025. godine, odbijena je žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odluku o odbijanju tužbenog zahteva doneli primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama člana 9, 21. i 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, zaključujući da u konkretnom slučaju tuženi kao upisani vlasnik sporne šume ima jače pravo u odnosu na tužioca, koji nije dokazao ispunjenost uslova neophodnih za sticanje prava svojine na spornom delu predmetne parcele vanrednim održajem.
Stoga nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužioca radi novog tumačenja materijalnog prava o sticanju svojine održajem na kojem tužilac inistira u reviziji, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Po oceni Vrhovnog suda, nije potrebno ni ujednačavanje sudske prakse po pitanju obaranja zakonske predpostavke o savesnost državine za vanredni održaj, a tužilac se u reviziji nije pozvao na pravnosnažne odluke ili odluke Vrhovnog suda na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da postoji različito odlučivanje sudova u bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, a pravilnost primene materijalog prava zavisi upravo od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.06.2022. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 50.000,00 dinara, koju je prihvatio i prvostepeni sud.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu gde je predmet spora nenovčano potraživanje (utvrđenje prava svojine), u kome označena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dozvoljenost revizije prema članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
