Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 365/25 od 03.09.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda, u pobijanom usvajajućem delu odluke o dečijem izdržavanju i u delu odluke o troškovima postupka potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih razloga iz člana 407.ZPP.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Rumi P2 318/21 od 09.05.2022. godine, maloletni tužilac, rođen ...2008. godine, je poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je model viđanja sa tuženim i tuženi je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog tužioca plaća mesečno iznos od 15.000,00 dinara. U odnosu na period donošenja prethodne presude, maloletni tužilac je stariji, redovan je učenik ... razreda srednje škole, smer ... . Za njegovu ishranu na mesečnom nivou potrebno je 30.000,00 dinara, za sredstva za higijenu 2.000,00 dinara, za garderobu oko 5.000,00 dinara, za teretanu 2.000,00 dinara, za užinu u školi 200,00 dinara dnevno, za rođendane i izlaske u grad 8.000,00 dinara, za kupovinu knjiga za školsku godinu bilo je potrebno 15.000,00 dinara, a potrebna su mu i dva para ... , za koje je potrebno 15.000,00 dinara jer se kupuju na šest meseci. Pohađa časove nemačkog jezika i povremeno matematike, u proseku osam do deset časova mesečno, a jedan čas je 1.500,00 dinara. Zakonski zastupnik maloletnog tužioca, majka, vodi se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, kao nezaposleno lice, a privremenim rešenjem o invalidskoj penziji od 22.05.2024. godine, utvrđen joj je potpuni gubitak radne sposobnosti, kao posledica bolesti, i utvrđeno joj je pravo na invalidsku penziju od 14.07.2023. godine, u najnižem iznosu od 20.631,53 dinara mesečno, dok joj je rešenjem Centra za socijalni rad priznato pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica u iznosu od 9.718,00 dinara počev od 10.07.2024. godine. Rešenjem od 29.11.2024. godine, priznato joj je pravo na dečiji dodatak i utvrđen je mesečni prihod po članu 12.493,84 dinara, dodatak je isplaćen u iznosu od 9.863,85 dinara. Majka maloletnog tužioca ima samo periferni vid i nije u mogućnosti da ostvaruje prihode radom. Sa maloletnim tužiocem živi u kući u vlasništvu njene majke koja je do nedavno živela sa njima. Režijski troškovi iznose 6.000,00 – 8.000,00 dinara mesečno a drva za grejnu sezonu su 40.000,00 dinara. Tuženi živi u kući u vlasništvu njegove bake i dede sa suprugom i njenom ćerkom starom ... godina. Supruga ostvaruje mesečna primanja u iznosu od 50.000,00 dinara a otac deteta doprinosi izdržavanju iznosom od 6.000,00 dinara mesečno. Prosečna mesečna zarada tuženog za period od tri meseca iznosi 97.385,53 dinara, obavlja smenski rad (kao ...), te zbog prirode posla ne ostvaruje dodatni rad. Režijski troškovi za kuću iznose 15.000,00 i 20.000,00 dinara za grejnu sezonu drva iznose 10.000,00 dinara. Otplaćuje kredit, mesečna rata je 20.000,00 dinara koju obavezu ima u naredne tri godine. Tuženi nema obavezu izdržavanja drugih lica.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenili odredbe člana 154, 160. i 162. Porodičnog zakona Republike Srbije, uz zaključak da su se potrebe mal.tužioca povećale s obzirom na njegov uzrast, pa je izmenio visinu izdržavanja i tuženog obavezao da doprinosi izdržavanju mal.tužioca iznosom od 25% njegovih redovnih mesečnih primanja, dok je u preostalom delu, do traženih 30% za izdržavanje, tužbeni zahtev odbio, kao previsoko postavljen.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Na osnovu odredbe člana 154. stav 1. Porodičnog zakona Republike Srbije, maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Kriterijumi određivanja izdržavanja propisani su u odredbi člana 160. Porodičnog zakona, tako što se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2). Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 4.). Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju, kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4.). Prema članu 162. istog Zakona, poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (stav 1). Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (stav 2). Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (stav 3). Odredbom člana 164. Porodičnog zakona, propisano je da visina izdržavanja može da se smanji ili poveća ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

U konkretnom slučaju, prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca za izmenu visine izdržavanja, pobijanom presudom je pravilno zaključeno da su se promenile okolnosti koje utiču na ispunjenje obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog tužioca, prvenstveno jer je on stariji i njegove potrebe su po prirodi stvari povećane, a i tuženi je u mogućnosti da doprinosi izdržavanju sina u većem iznosu od iznosa utvrđenog presudom od 09.05.2022. godine. Imajući u vidu potrebe poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja, te da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja, u smislu odredbe člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, po oceni Vrhovnog suda, pobijana odluka doneta je pravilnom primenom materijalnog prava, jer priznati iznos izdržavanja obezbeđuje ostvarivanje egzistencijalnih potreba maloletnog tužioca, dok, istovremeno ne ugrožava egzistenciju tuženog, kao dužnika izdržavanja. S tim u vezi, tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Revizijskim navodima tuženi posredno ili neposredno osporava činjenično stanje koje on smatra bitnim, a koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom odredaba članova 165.stav 1. i 154. ZPP, a u vezi sa odredbom člana 207. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković