.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 151/2026
17.06.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, predsednik suda Miroljub Tomić, u predmetu predlagača AA iz ..., ul. ... br. ..., čiji je punomoćnik Vojislav Ljubenović, advokat iz ..., ul. ... ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 U 427/26 od 18.05.2026. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, nakon sprovedenog ispitnog postupka, doneo je 17.06.2026. godine
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Upravnog suda R4 U 427/26 od 18.05.2026. godine.
ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač je, preko punomoćnika, izjavila žalbu Vrhovnom sudu protiv rešenja Upravnog suda R4 U 427/26 od 18.05.2026. godine, kojim je odbijen njen prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 4595/23, kao i zahtev za naknadu troškova postupka.
Odlučujući o žalbi predlagača, u smislu čl. 16, 18. i 20. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15 i 92/23) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95...14/22), Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 - dr. zakon) i zaključio da je žalba neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 U 427/26 utvrđeno je da je tužilja (ovde predlagač) podnela Upravnom sudu tužbu 12.05.2023. godine protiv tuženog organa Ministarstva pravde Republike Srbije, Sektor za pravosuđe, radi poništaja rešenja br. 152-03-00693/2021-14 od 18.04.2023. godine. Tuženi organ nije postupio po nalogu suda od 29.05.2023. godine za dostavu odgovora na tužbu i spisa predmeta, kao ni po ponovljenim nalozima od 25.02.2025. godine i 04.05.2026. godine. Sudija izvestilac je u svom izjašnjenju povodom podnetog prigovora navela da je zbog nedostavljanja spisa od strane tuženog organa usmena javna rasprava zakazana za 01.06.2026. godine.
Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.
Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni sud smatra da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 4595/23.
Ovo stoga što je Upravni sud od podnošenja tužbe aktivno preduzimao radnje u prethodnom postupku u cilju ostvarivanja procesnih uslova za odlučivanje, budući da je po prijemu tužbe istu poslao na odgovor tuženom organu uz zahtev za dostavu spisa, po kom tuženi organ nije postupio, kao ni po dva ponovljena naloga suda. Naime, podnošenjem tužbe sudu upravni spor je samo pokrenut, a da bi mogao da se vodi uz učešće obe suprotstavljene strane, moraju biti ispunjeni određeni uslovi, među kojima je i dostavljanje odgovora na tužbu i spisa predmeta od strane tuženog organa, da bi uvidom u njih sud bio upoznat sa činjeničnim stanjem utvrđenim u upravnom postupku. Kako je posledica nedostavljanja spisa od strane tuženog organa ovlašćenje suda da u tom slučaju reši spor i bez spisa, pri čemu mora sam da utvrdi činjenično stanje na raspravi, to se trajanje postupka u ovoj fazi ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku, niti se može pripisati u krivicu sudu.
Vrhovni sud je cenio i navode žalbe kojim se ukazuje na dugo trajanje postupka u celini, ali je našao da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke. Naime, postupak pred organom uprave predstavlja integralni deo odlučivanja u upravnoj stvari, međutim, Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku se pre svega ostvaruje zaštita prava na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku.
Imajući u vidu da se osnovano može očekivati da će predmet biti okončan u kratkom roku, budući da je usmena javna rasprava u predmetu Upravnog suda U 4595/23 zakazana za 01.06.2026. godine, kao i sve ostale razloge navedene u ovom obrazloženju, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva rešenja.
Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. ZVP shodnom primenom člana 153. stav 1. ZPP, jer predlagač nije uspela u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Predsednik Vrhovnog suda
Miroljub Tomić, s.r.
Pouka o pravnom leku:
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
