U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Jasmine Vasović i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarom, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zvonka Radovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pirotu K.br.55/24 od 29.09.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.19/2026 od 12.03.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zvonka Radovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pirotu K.br.55/24 od 29.09.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.19/2026 od 12.03.2026. godine, u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pirotu K.br.55/24 od 29.09.2025. godine u stavu I izreke okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 30. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju mu se uračunava vreme za koje je bio lišen slobode i to dana 13.10.2023. godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta izvršenja krivičnog dela, a koji su bliže označeni u izreci presude. Određeno je da troškovi krivičnog postupka koji se odnose na okrivljenog AA padaju na njegov teret, a u vezi kojih će sud doneti posebno rešenje.

Istom presudom u stavu II izreke okrivljeni BB je na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobođen od optužbe za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i članova 30. i 33. KZ. Određeno je da troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog BB padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.19/2026 od 12.03.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Pirotu i branioca okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Pirotu K.br.55/24 od 29.09.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zvonko Radovanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači obe nižestepene presude tako što će radnje okrivljenog pravno kvalifikovati kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kao i da obavesti okrivljenog i branioca o sednici veća i da saglasno odredbi člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da je sud pogrešno primenio materijalno pravo i to u delu u kojem je radnje okrivljenog pravno kvalifikovao kao kvalifikovani oblik krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 30. KZ, umesto kao osnovni oblik krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. u vezi stava 1. KZ, budući da po braniocu u konkretnom slučaju ne postoje kvalifikatorne okolnosti koje su potrebne za postojanje težeg oblika krivičnog dela iz člana 350. stav 3. KZ i to pre svega kvalifikatorna okolnost da je krijumčaren veći broj lica, a takođe ne postoji ni bilo koja druga alternativno predviđena kvalifikatorna okolnost i to da je delo učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljen prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava, a kojim navodima branilac okrivljenog po nalaženju Vrhovnog suda nižestepene presude suštinski pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da činjenični opis dela dat u izreci pobijane pravnosnažne presude ne sadrži sva zakonska obeležja kvalifikovanog oblika krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 30. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim i to ne sadrži njegove objektivne elemente, pa stoga po braniocu radnje okrivljenog ne predstavljaju krivično delo.

Teži oblik krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.06.2017. godine) čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju. Stavom 3. člana 350. KZ predviđen je kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela koji postoji ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica. Radnja izvršenja težeg oblika krivičnog dela iz stava 2. člana 350. KZ sastoji se u omogućavanju drugom da nedozvoljeno pređe granicu Republike Srbije, u omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Republici Srbiji ili u omogućavanju tranzita preko teritorije Republike Srbije, pri čemu je za postojanje ovog oblika krivičnog dela, dovoljno da je učinilac preduzeo jednu od napred navedenih alternativno predviđenih radnji izvršenja. Radnje omogućavanja mogu biti vrlo različite. Po pravilu, osim kod radnje omogućavanja nedozvoljenog boravka pasivnog subjekta u Republici Srbiji, radnja izvršenja podrazumeva i prevoz pasivnog subjekta.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe člana 350. stav 2. i 3. KZ, te imajući pri tome u vidu činjenični opis krivičnog dela utvrđen u stavu I izreke pravnosnažne prvostepene presude u kojem je navedeno da je okrivljeni AA „u jutarnjim satima 13.10.2023. godine, oko 06,30 sati ... u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, a bio je svestan protivpravnosti svog dela i hteo njegovo izvršenje, po prethodnom dogovoru sa BB i sa NN licima, izvesnom VV i Sirijcem, u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe u iznosu od 800 evra i za NN lica u iznosu od 900 do 1.500 evra po migrantu, za prevoz iregularnih migranata sa područja Pirota od sela Obrenovac do Beograda, započeo izvršenje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, omogućavanjem nedozvoljenog tranzita kroz Republiku Srbiju većem broju lica, 30 iregularnih migranata, svi državljani Sirije, koji su uz pomoć bugarskog vodiča pešice iz Republike Bugarske dovedeni do ugovorene lokacije na teritoriju Republike Srbije, mimo graničnog prelaza određenog za prelaženje državne granice, bez posedovanja ličnih dokumenata i važećih putnih isprava potrebnih za legalan ulaz u Republiku Srbiju, sa namerom da odu u SR Nemačku ..., okrivljeni AA na državnom putu 1 A reda A4, u visini sela Obrenovac, izvršio prihvat 30 iregularnih migranata, svi državljani Sirije, koji su uočeni od policijskih službenika Stanice granične policije Dimitrovgrad, od kojih su 28 iregularnih migranata iskočili iz vozila i zajedno sa AA pobegli u momentu kada je policija intervenisala, dok su u kombi vozilu ostala dva iregularna migranta GG i DD ... usled čega nastupanjem objektivnih okolnosti okrivljeni AA krivično delo nije dovršio“, a na način bliže opisan u izreci presude, to, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 30. KZ, za koje je on pravnosnažno oglašen krivim, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, kako je u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u stavu I izreke pravnosnažne prvostepene presude jasno navedeno da je u konkretnom slučaju od strane okrivljenog pokušano krijumčarenje većeg broja lica, a što jasno proizilazi i iz navoda u izreci da je okrivljeni AA kritičnom prilikom na državnom putu 1 A reda A4, u visini sela Obrenovac, izvršio prihvat 30 iregularnih migranata, svi državljani Sirije, koji su uočeni od policijskih službenika Stanice granične policije Dimitrovgrad, od kojih su 28 iregularnih migranata iskočili iz vozila i zajedno sa AA pobegli u momentu kada je policija intervenisala, dok su u kombi vozilu ostala dva iregularna migranta Howaida Mhana i Aboud Borsan, usled čega nastupanjem objektivnih okolnosti okrivljeni AA krivično delo nije dovršio, to stoga, po nalaženju Vrhovnog suda, suprotno navodima branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju postoji kvalifikatorna okolnost koja je potrebna za postojanje kvalifikovanog oblika krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz stava 3. člana 350. KZ, pa je sledstveno tome sud pravilno primenio krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog AA kao kvalifikovani oblik krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 30. KZ, te se kao neosnovani ocenjuju i navodi branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da prvostepeni sud nije u obrazloženju prvostepene presude naveo na koji način je došao do zaključka da je predmetno krivično delo učinjeno od strane grupe, a ne od strane jednog lica. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da sud nije tokom postupka pouzdano utvrdio broj iregularnih migranata, već je presudu zasnovao isključivo na iskazima dva migranta koja su zaustavljena od strane policije i identifikovana, a koji su izneli svoju procenu da su se kretali u grupi od oko 30 migranata, bez postojanja bilo kakvih drugih dokaza koji bi potvrdili da je kritičnom prilikom bilo 30 migranata i bez njihove individualizacije i identifikacije, a kojim navodima branilac okrivljenog po nalaženju Vrhovnog suda suštinski osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP. Osim toga, branilac u podnetom zahtevu ističe i da je sud okrivljenom izrekao pretešku kaznu, obzirom da je okrivljeni mlada osoba koja u vreme izvršenja krivičnog dela nije imala ni 21 godinu i da je isti neosuđivano lice, pri čemu je sada i zaposlen, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zvonka Radovanovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković