Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP navodeći da su nižestepeni sudovi pravnosnažno okončali krivični postupak osuđujućom presudom, iako su u spisima imali nespornu činjenicu da je povodom istog životnog događaja već bio pokrenut i vođen prekršajni postupak protiv istog lica, zbog istog činjeničnog događaja pred Prekršajnim sudom u Nišu. Naime, Prekršajni sud u Nišu je doneo presudu Pr.br.8237/24 od 02.06.2025. godine, koja je ukinuta rešenjem Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Nišu P 203 Prž.1360/25 i nakon toga spisi prekršajnog predmeta su dosavljeni Osnovnom sudu u Nišu u krivičnom predmetu K.br.436/2024, pa je prema stavu branioca Osnovni sud u Nišu preuzimanjem i zadržavanjem spisa prekršajnog predmeta onemogućio Prekršajni sud u Nišu da nastavi i okonča postupak.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je Prekršajni sud u Nišu presudom Pr.br.8237/24 od 02.06.2025. godine okrivljenog AA oglasio odgovornim za prekršaj iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i osudio ga na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara. Prekršajni apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje u Nišu je donelo presudu P-203 Prkž.13602/25 od 02.07.2025. godine presudu kojom je usvajanjem žalbe branioca okrivljenog ukinuta presuda Prekršajnog suda u Nišu Pr.br.8237/24 od 02.06.2025. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Prekršajni sud u Nišu je dana 05.09.2025. godine dostavio spise predmeta Pr.br.8237/24 Osnovnom sudu u Nišu, kao nadležnom sudu na dalje postupanje. Osnovni sud u Nišu je doneo presudu K 436/2024 od 06.02.2026. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br.64/26 od 03.04.2026. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 120.000,00 dinara.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP propisno je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Iz napred citiranih odredaba Ustava, Zakona i međunarodnih akata, nesporno je da do povrede načela ne bis in idem može doći samo u situaciji kada se protiv istog lica, odnosno kada je isto lice gonjeno za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođeno ili osuđeno, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a što imajući u vidu navode zahteva, u konkretnom slučaju nije reč, jer protiv okrivljenog vezano za isti događaj nije doneta pravnosnažna presuda u prekršajnom postupku, već su nakon ukidanja presude Prekršajnog suda u Nišu Pr.br.8237/24 od 02.06.2025. godine spisi predmeta Pr.br.8237/24 dostavljeni Osnovnom sudu u Nišu, kao nadležnom sudu na dalje postupanje koji je doneo presudu K 436/2024 od 06.02.2026. godine, protiv koje je podnet zahteva za zaštitu zakonitosti.

Shodno navedenom, navodi branioca okricvljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, su od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da pobijana presuda nema obrazloženje o odlučnim činjenicama o tome ko je privatnom tužiocu naneo povredu, kao i da je obrazloženje presude protivurečno izreci vezano za samu radnju izvršenja, na koji način se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, navodeći da trenutak napada nije potvrđen iskazom jedinog neutralnog svedoka koji nije mogao sa sigurnošću da identifikuje lice, niti da potvrdi da je okrivljeni bio lice koje je nanelo povredu, te da je presuda zasnovana samo na iskazu privatnog tužioca čiji iskaz nije potkrepljen svedočenjem svedoka o samoj radnji izvršenja. Takođe, medicinska dokumentacija dokazuje povredu, a ne učinioca, veštak je naveo da je pesnica podobno sredstvo, ali nije rekao da je povredu naneo okrivljeni.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te pogrešno i nepotpuno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, Vrhovni sud je zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Todorovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković