U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Jasmine Vasović, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih BB, VV i AA - advokata Zehlije Kurtovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K br. 119/24 od 24.12.2024. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 55/25 od 22.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih BB, VV i AA - advokata Zehlije Kurtovića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K br. 119/24 od 24.12.2024. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 55/25 od 22.07.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti ODBACUJU.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici K br. 119/24 od 24.12.2024. godine, okrivljeni AA, BB i VV oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i izrečene su im uslovne osude i to tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 4 meseca i istovremeno određeno da se navedene kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 55/25 od 22.07.2025. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA – advokata Zehlije Kurtović i branioca okrivljenih BB i VV - advokata Dragiše Radisavljevića i presuda Osnovnog suda u Sjenici K br. 119/24 od 24.12.2024. godine preinačena u pogledu pravne ocene dela i činjeničnog opisa krivičnog dela, te su okrivljeni AA, BB i VV oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ. U preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih odbijene su kao neosnovane i presuda Osnovnog suda u Sjenici K br. 119/24 od 24.12.2024. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA, BB i VV - advokat Zehlija Kurtović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahteve za zaštitu zakonitosti, ukine drugostepenu presudu (presuda Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 55/25 od 22.07.2025. godine) i predmet vrati istom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih BB, VV i AA - advokata Zehlije Kurtović su neosnovani u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni i nemaju zakonom propisan sadržaj.

Advokat Zehrija Kurtović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u svojstvu zajedničkog branioca okrivljenih BB i VV i zahtev za zaštitu zakonitosti u svojstvu branioca okrivljenog AA, iste sadržine, u kojima ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, koja se odnosi na načelo zabrane preinačenja na gore, a u situaciji kada je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog. U konkretnom slučaju, okrivljeni su u prvostepenom postupku osuđeni zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, protiv koje presude je izjavljena žalba samo u korist okrivljenih od strane njihovih branilaca, povodom koje žalbe je presuda u drugostepenom postupku ukinuta, pa je u ponovnom postupku prvostepeni sud doneo novu presudu u kojoj su okrivljeni oglašeni krivim za isto krivično delo i prema njima je izrečena uslovna osuda protiv koje presude je ponovo izjavljena žalba u korist okrivljenih od strane njihovih branilaca. Postupajući po žalbama okrivljenih izjavljenih od strane njihovih branilaca drugostepeni sud – Viši sud u Novom Pazaru je svojom presudom (koja se pobija u ovom postupku) delimično usvojio žalbe, preinačio presudu prvostepenog suda u pogledu pravne ocene dela tako što je iste radnje za koje su okrivljeni prvostepenom presudom oglašeni krivim pravno kvalifikovao kao krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. u vezi člana 33. KZ, kao i u pogledu činjeničnog opisa krivičnog dela i to tako što je drugostepeni sud iz činjeničnog supstrata prvostepene pobijane presude izbacio rečenice: „vršenjem nasilja prema drugom, teže remetili javni red i mir i okrivljeni VV drvenom palicom udario oštećenog u predelu grudi“.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, drugostepeni sud nije prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, s obzirom da preinačena presuda nije izmenjena na štetu okrivljenih AA, BB i VV, niti u pogledu krivične sankcije niti u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Naime, Viši sud u Novom Pazaru je svojom presudom Kž1. 55/25 od 22.07.2025. godine, delimičnim usvajanjem izjavljenih žalbi, našao da su iste osnovane u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, obzirom da je prvostepeni sud povredio odredbu člana 453. ZKP, jer je ranija prvostepena presuda jednom već ukinuta usvajanjem žalbe izjavljene u korist okrivljenog AA i predmet vraćen prvostepenom sudu koji u ponovljenom postupku u izreci presude izmenio činjenični opis radnje okrivljenih za koje su oglašeni krivim, tako što je u isti uneo nedostajuća bitna obeležja bića krivičnog dela: „nasilničko ponašanje“ sa navodima da su sva trojica okrivljenih vršenjem nasilja prema drugom teže remetili javni red i mir, zbog čega je viši sud kao drugostepeni sud iz izreke prvostepene osuđujuće prvostepene presude izostavio reči „vršenjem nasilja prema drugom teže remetili javni red i mir“ jer ista nisu bila sadržana u prethodnoj ukinutoj prvostepenoj presudi niti u optužnom aktu.

Postupajući na opisani način Viši sud u Novom Pazaru kao drugostepeni sud je, po stavu Vrhovnog suda, upravo i otklonio, na opisani način, povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP.

Shodno iznetom neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP.

Pored izentog, branilac okrivljenih u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti označava i obrazlaže i povrede zakona iz člana 451. i 459. ZKP, kao i povredu zakona iz člana 449. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 451, 459. i 449. ZKP, to je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih – advokata Zehlije Kurtovića u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva opredeljuje povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Međutim, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno sastoji ta povreda zakona.

Shodno iznetom, zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u navedenom delu nemaju zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković