Dopunskim rešenjem Višeg suda u Beogradu P 536/17 od 04.09.2024. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da solidarno nadoknade materijalnu štetu tužiocu i to po osnovu izmakle koristi stanova broj 13 i 17 za period od 26.10.1999. godine do 07.02.2000. godine u iznosu od ... dinara i stanova broj 14, 15, 16 i 18 od 26.10.1999. godine do 10.03.2005. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja presude, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, ispravljena je presuda istog suda P 536/17 od 26.01.2024. godine, tako što u uvodu presude, u trećem redu, iza imena i prezimena tužene BB iz ... umesto adrese „... broj ...“ treba da stoji „... broj ...“. Stavom trećim izreke, odlučeno je da u preostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 458/25 od 02.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu P 536/17 od 04.09.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 536/17 od 26.01.2024. godine u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom i petom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. i 412. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), a u vezi sa članom 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena u pogledu stava drugog izreke pobijane presude.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Tužba u ovom sporu podneta je 23.03.2000. godine i u istoj je postavljen tužbeni zahtev za raskid ugovora o izgradnji od 15.10.1998. godine. U tužbi nije označena vrednost predmeta spora, a u podnesku od 14.09.2007. godine tužilac je označio vrednost predmeta spora u visini od 510.000,00 dinara.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 804/2015 od 02.04.2015. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7233/13 od 19.09.2014. godine.

Podneskom iz 2009. godine (numerisan pod brojem 127) i u podnesku od 12.12.2016. godine tužilac opredeljuje tužbeni zahtev za neusklađenu dinamiku izvođenja radova sa ugovorenim rokom gradnje u iznosu od 362.458,84 dinara, o kom zahtevu je odlučeno pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu P 536/17 od 26.01.2024. godine u stavu trećem izreke. Na dan 12.12.2016. godine, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, 1 evro iznosio je 123,3832 dinara, te je vrednost predmeta pobijanog dela spora 2.937,66 evra.

S obzirom da je vrednost predmeta spora pobijanog dela u ovoj parnici ispod graničnog iznosa propisanog citiranom zakonskom odredbom za dozvoljenost revizije, revizija tužioca u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP nije dozvoljena. Revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu u kome je potvrđeno rešenje iz stava prvog i četvrtog izreke prvostepene presude nije dozvoljena, jer se ne radi o rešenjima kojima je postupak pravnosnažno završen.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je potvrđeno dopunsko rešenje, u smislu člana 399. u vezi člana 412. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9 ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Neonovano se tužilac poziva na bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 1. i 2. tačka 5, 10. i 12. ZPP, s obzirom da suprotno revizijskim navodima, nema osnova za revizijsku tvrdnju da je odluka zasnovana na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, niti da je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno, odnosno drugostepeni sud je ocenio žalbene navode tužioca i po oceni Vrhovnog suda dao pravilne razloge koje je uzeo u obzir, a koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Prema stanju u spisima tužilac je u podnesku od 12.12.2016. godine, u kome je označena kao vrednost predmeta spora 127.303,38 evra, postavio tužbeni zahtev za izmaklu korist zakupnine stanova bez određivanja stvarne štete i novčanog iznosa koji po tom osnovu potražuje. Na ročištu 26.01.2024. godine tužilac je povukao predlog za veštačenje od strane veštaka ekonomsko finansijske struke.

Kod ovakvog stanja u spisima, pravilno su nižestepeni sudovi odbacili tužbu u delu za naknadu materijalne štete po osnovu izmakle koristi, s obzirom da tužilac nije odredio novčani iznos štete koji potražuje, pa je ovako postavljeni tužbeni zahtev kako je to pravilno zaključeno od strane nižestepenih sudova nedovoljno određen za postupanje.

Neosnovani su revizijski navodi da je tužilac na ročištu 26.01.2024. godine odustao od zahteva o kome je odlučeno od strane nižestepenih sudova, jer iz spisa proizlazi da je na navedenom ročištu tužilac samo povukao predlog za veštačenje.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke odnosno na osnovu člana 412. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković