Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva. Branilac u zahtevu ističe da izreka presude ne sadrži obeležja krivičnog dela, kao ni opis umišljaja, kao subjektivnog elementa dela, na koji način je po navodima odbrane sud povredio odredbu člana 25. KZ. Branilac dalje, u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja navodi da je veštak informatičke struke demantovao navode da je okrivljena objavila oglas o pružanju finansijske pomoći i odobravanju kredita nezaposlenim licima, a što je tokom postupka potvrđeno i drugim dokazima, te da je trebalo zatražiti obaveštenja i informacije od operatera i da je prevara vršena od strane trećih nepoznatih lica, te je shodno članu 16. ZKP, ukoliko postoji sumnja u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje postupka ili postojanja krivičnog dela trebalo rešiti u korist okrivljene. S tim u vezi, branilac izvodi sopstvene zaključke, da nije mogao postojati ni umišljaj na strani okrivljene. Na opisani način, branilac okrivljene u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, dajući svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama i daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković