.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6371/2025
25.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Avramović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vranja, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1669/24 od 12.02.2025. godine, u sednici održanoj 25.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1669/24 od 12.02.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1669/24 od 12.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1619/24 od 15.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 50.000,00 dinara i na osnovu pretrpljenog straha iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 18.000,00 dinara na koji iznos teče zakonska zatezna kamata od dana izvršnosti odluke do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1669/24 od 12.02.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, odnosno sa novim tumačenjem prava u pogledu primene člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisan subjektivni i objektivni rok za potraživanje naknade štete. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Iz iznetih razloga, primenom člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Budući da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporovima male vrednosti nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
