.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10338/2025
13.05.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Mančić, advokat iz ..., protiv tuženog „Elektrodistribucija Srbije“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., radi nedospustivosti izvršenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Vranju Gž 951/24 od 22.01.2025. godine, u sednici održanoj 13.05.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Vranju Gž 951/24 od 22.01.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Vranju Gž 951/24 od 22.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1671/2 od 27.03.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je nedozvoljeno izvršenje na nepokretnosti upisanoj u list nepokretnosti broj ... KO Vranje 2, i to u delu od 2/8 poljoprivrednog zemljišta, potes „Kula“, kat.parcela broj ... ukupne površine 456 m2 koja se sastoji od vinograda 3. klase, površine 401 m2 i ostalog veštački stvorenog neplodnog zemljišta površine 55 m2 na kojoj nepokretnosti je određeno sprovođenje izvršenja zaključkom javnog izvršitelja Aleksandra Nikolića iz ... II 22/21 od 21.10.2021. godine na osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Vranju II 1040/2020 od 05.01.2021. godine u predmetu izvršnog poverioca „Elektrodistribucija Srbije“ DOO Beograd i izvršnog dužnika BB iz ..., te su navedene nepokretnosti u delu od 2/8 izuzete iz postupka izvršenja i ukinute su sve sprovedene izvršne radnje i akti javnog izvršitenja na osnovu zaključka II 22/21 od 21.10.2021. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 39.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 36.000,00 dinara od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 951/24 od 22.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za troškove drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u drugostepenoj presudi tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju tužilac je izjavio posebnu reviziju protiv rešenja o troškovima sadržanog u drugostepenoj presudi kojim je preinačeno prvostepeno rešenje o troškovima postupka i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka donosi se u svakom konkretnom slučaju na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku kojima su regulisana procesna pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, niti postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana je propisano da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti po članu 420. ZPP, to je revizija nedozvoljena i po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
