U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Emir Tankosić, advokat iz ..., protiv tuženog Sava neživotno osiguranje ADO Beograd, čiji je punomoćnik Nikola Bojić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1821/20 od 02.03.2021. godine, u sednici održanoj 19.11.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1821/20 od 02.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 449/19 od 20.05.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 4.103,97 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 12.07.2016. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 192.186,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1821/20 od 02.03.2021. godine, ukinuta je prvostepena presuda i odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 4.103,97 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 12.07.2016. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 213.579,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408 u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitnih povreda iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 5. Zakona o parničnom postupku jer je drugostepeni sud pribavljanjem izveštaja MUP - Granične policije postupio u skladu sa ovlašćenjem iz člana 384. stav 6. Zakona o parničnom postupku, izvodeći dokaz čije je izvođenje odbio sud u prvostepenom postupku. Tuženi je, u podnesku od 05.12.2016. godine, a zatim i na ročištu 20.05.2020. godine predložio pribavljanje izveštaja MUP-Uprave granične policije na osnovu člana 63. Zakona o zaštiti državne granice o čemu je tužilac imao mogućnost da se izjasni u smislu člana 5. Zakona o parničnom postupku. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. Zakona o parničnom postupku na koju ukazuje revizija jer je drugostepeni sud izvođenjem dokaza na glavnoj raspravi upotpunio činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, te na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza u međusobnoj vezi utvrdio sve bitne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaključio ugovor o osiguranju sa tuženim po polisi broj ... za period od 05.02.2016. godine do 09.02.2016. godine. Dana 04.02.2016. godine u 23,24 časa izašao je iz Srbije na graničnom prelazu Horgoš. Tužilac je 14.03.2016. godine u Duizburgu u Nemačkoj usled pada zadobio povredu glave u predelu levog oka i potres mozga. Zbog toga je zadržan na lečenju u Nemačkoj do 18.03.2016. godine. Dana 21.03.2016. godine u 06,37 časova tužilac je ušao u Srbiju na graničnom prelazu Horgoš, kada je i potpisao polisu broj ... – ugovor o zdravstvenom osiguranju zbog turističkog boravka tužioca u Nemačkoj za period od 12.03.2016. godine do 12.05.2016. godine. Navedenu polisu BB, zaposlena kod tuženog ostavila je kod VV, zaposlene u PD „Gameks“ koje se bavi prevozom putnika u Nemačku i to blanko sa potpisom i pečatom tuženog. Na toj polisi, kao i na drugim polisama koje je BB ostavljala u ovom društvu, ostale podatke popunjavali su zaposleni u PD „Gameks“ i na taj način tuženi je prodavao polise osiguranja. Tako je i tužilac potpisao predmetnu polisu broj ... za period od 12.03.2016. godine do 12.05.2016. godine. Prema izveštaju MUP-a, Direkcije policije, Uprave granične policije, Odeljenje za suzbijanje prekograničnog kriminala tužilac je u periodu od 04.02.2016. godine do 12.05.2016. godine evidentiran prilikom prelaska državne granice Republike Srbije samo jedanput dana 04.02.2016. godine, kada je izašao iz Republike Srbije preko graničnog prelaza Horgoš i dana 21.03.2016. godine, kada je ušao u Republiku Srbiju preko istog graničnog prelaza.

Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je utvrdio nakon što je otvorio raspravu na osnovu člana 383. stav 4. Zakona o parničnom postupku i izveo predložene dokaze koje je cenio u smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku zaključujući da tužilac nije otputovao iz Srbije za Nemačku dana 12.03.2016. godine, kako stoji na voznoj karti PD „Gameks“, niti da je mogao tog dana da potpiše polisu broj ... i zaključi ugovor o zdravstvenom osiguranju sa tuženim, jer je u tom periodu boravio u Nemačkoj, iz koje se vratio 21.03.2016. godine, kada je i potpisao polisu. Kako je osigurani slučaj već nastao u momentu kada je polisa ... – ugovor o osiguranju zaključen, takav ugovor je u smislu člana 898. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima ništav, zbog čega ne postoji obaveza tuženog da tužiocu isplati štetu zbog povrede koju je pretrpeo u Nemačkoj, odnosno ugovorenu svotu u smislu člana 897. Zakona o obligacionim odnosima.

Po stanovištu Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, suprotno navodima revizije, pravilnom ocenom dokaza izvedenih na raspravi u smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku utvrdio činjenično stanje i pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o tužbenom zahtevu.

Članom 897. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o osiguranju obavezuje ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo. Prema članu 898. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima događaj s obzirom na koji se zaključuje osiguranje (osigurani slučaj) mora biti budući, neizvestan i nezavisan od isključive volje ugovarača. Ugovor o osiguranju je ništav ako je u času njegovog zaključenja već nastao osigurani slučaj, ili je taj bio u nastupanju, ili je bilo izvesno da će nastupiti, ili ako je već tada bila prestala mogućnost da on nastane.

Prema navedenim odredbama ugovor o osiguranju je ništav ukoliko je u času njegovog zaključenja već nastao osigurani slučaj, kao u konkretnoj situaciji. Opštim uslovima za osiguranje lica za vreme putovanja i boravka u inostranstvu tuženog (važećim u periodu iz predmetne polise) u članu 5. predviđeno je da ugovor o osiguranju po ovim Uslovima mora biti zaključen pre putovanja u inostranstvo, a da osiguranik može zahtevati novu polisu sa produženjem perioda osiguranja, sa istim osiguravajućim pokrićem koje je ugovoreno postojećom polisom, zbog produženog boravka u inostranstvu, ukoliko pismeno obavesti osiguravača da želi da produži osiguranje najkasije 48 sati pre isteka osiguravajućeg perioda. Ugovor o osiguranju stupa na snagu od dana kada je izdata polisa osiguranja. Polisa osiguranja se izdaje posle plaćanja premije osiguranja. Članom 6. stav 2. Uslova je propisano da su isključene obaveze osiguravača ako je slučaj bolesti ili nesrećni slučaj nastao pre zaključenja odnosno početka važenja polise. Navedeni uslovi su sastavni deo polise i predati su tužiocu prema konstataciji u predmetnoj polisi (član 902. stav 3. i 4. Zakona o obligacionim odnosima).

Tužilac je u periodu od 04.02.2016. godine (kada je evidentiran izlazak iz Srbije) boravio u Nemačkoj iz koje se u Srbiju vratio tek 21.03.2016. godine, kada je i mogao da potpiše ugovor o osiguranju (polisa) koji je po članu 898. stava 2. Zakona o obligacionim odnosima ništav jer je u času zaključenja već nastao osigurani slučaj - povreda koju je zadobio 14.03.2016. godine dok je boravio u Nemačkoj, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud.

Neosnovani su i ostali navodi revizije o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju ukazivanjem da se putnicima često ne overavaju putne isprave prilikom prelaska državne granice zbog gužve. Članom 30. stav 1. Zakona o zaštiti državne granice predviđeno je da ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, prelazak državne granice Republike Srbije overava se pečatom, i to državljanima Republike Srbije – pri izlasku iz Republike Srbije, a na njihov zahtev – i pri ulasku u Republiku Srbiju, a strancima samo pri ulasku u Republiku Srbiju.

Uprava granične policije prema dužnosti iz člana 62. stav 1. tačka 1. Zakona o zaštiti državne granice („Službeni glasnik RS“ broj 97/08,20/15) vodi evidenciju lica nad kojima je izvršena granična kontrola i o tome dostavlja podatke državnim organima (član 63.), pa je stim u vezi, drugostepeni sud, suprotno navodima revizije, činjenice o prelasku državne granice tužioca pravilno utvrdio na osnovu izveštaja MUP - Uprave granične policije koja je izvršila proveru kroz evidenciju lica nad kojima je izvršena granična kontrola i utvrdila datume evidentiranja tužioca prilikom prelaska državne granice. Stoga su bez značaja navodi revizije koji se odnose na valjanost evidencije državne policije o prelasku državne granice s pozivom na iskaze svedoka i tužioca date u postupku.

Imajući u vidu izneto neosnovano se revizijom osporava pravilnost pobijane odluke zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković