Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog od 16.03.1985. godine, tužilac je primljen na rad u svojstvu ... za teren Pasjane počev od 18.03.1985. godine, kao pripravnik na određeno vreme. Tužilac je radio kod tuženog do 15.07.1991. godine, kada mu je odlukom od tog datuma prestao radni odnos kod tuženog zbog povrede radne obaveze. Navedena odluka tuženog kojom je tužiocu prestao radni odnos je presudom Opštinskog suda u Gnjilanu P1 1513/92 od 21.10.1993. godine poništena kao nezakonita i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad sa svim pravima iz radnog odnosa, što je potvrđeno presudom Okružnog suda u Gnjilanu Gž1 29/94 od 06.04.1995. godine. Tužilac je nakon toga Odlukom tuženog od 03.06.1996. godine raspoređen na radno mesto - ... . Tužilac je u periodu od 01.01.1992. godine do 02.06.1996. godine bio u radnom odnosu kod „JUKO Mladost Gnjilane“.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora za „Elektroprivredu Srbije“ našao da tužiocu pripada jubilarna nagrada za 35 godina rada kod tuženog, jer da nije bilo nezakonitog prestanka radnog odnosa pretpostavka je da bi tužilac nastavio da obavlja poslove i radne zadatke kod tuženog i u periodu kad je bio zaposlen kod drugog poslodavca i tako bi ostvario pun radni staž kod tuženog, počev od 18.03.1985. godine, kad se zaposlio kod tuženog, pa do 18.03.2020. godine, kada bi navršio 35 godina rada kod tuženog.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, ocenjujući da tužilac nema pravo na isplatu jubilarne nagrade za 35 godina radnog staža kod tuženog, imajući u vidu PKU za „Elektroprivredu Srbije“, s obzirom da je tužilac u okviru perioda od 35 godina, u periodu od 01.01.1992. godine do 02.06.1996. godine proveo na radu kod drugog poslodavca, te nije ostvario potreban kontinuitet u faktičkom radu kod tuženog.

Ceneći revizijske navode tužioca, Vrhovni sud nalazi da je pravilna odluka drugostepenog suda kojom je odbijen tužbeni zahtev, uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 120. tačka 1. Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.

Odredbom člana 49. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 15/15...38/18) propisano je da zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za ukupno vreme provedeno na radu kod poslodavca i to za 10 godina u visini jedne zarade, za 20 godina u visini dve zarade, za 30 godina u visini tri zarade, za 35 godina u visini tri i po zarade i za 40 godina u visini četiri zarade (stav 1.). U vreme provedeno na radu kod Poslodavca uračunava se pun staž osiguranja, odnosno ukupan staž osiguranja sa uvećanim trajanjem za zaposlene koji rade na tim poslovima (stav 2.). Pod radom kod Poslodavca u smislu stava 1. ovog člana smatra se rad u JP EPS, JP i zavisnim Privrednim društvima i njihovim pravnim prethodnicima (stav 3). Zaposleni stiče pravo na isplatu jubilarne nagrade na dan ispunjenja uslova iz stava 1. ovog člana, a jubilarna nagrada se isplaćuje do kraja meseca u kome je zaposleni ispunio uslov za isplatu jubilarne nagrade (stav 7.).

Jubilarna nagrada predstavlja diskreciono pravo poslodavca koji je, ukoliko odluči da je isplaćuje, uređuje kroz kolektivni ugovor ili pravilnik o radu, a u nekim situacijama i kroz ugovor o radu. Dakle, jubilarna nagrada nije obavezna po zakonu, pri čemu je obavezujuća ako je poslodavac propisao svojim aktima, ali samo pod uslovima koji su u tim aktima navedeni. U konkretnom slučaju, tužilac je tokom 35 godina radnog staža, u periodu od 01.01.1992. godine do 02.06.1996. godine bio u radnom odnosu kod drugog poslodavca „JUKO Mladost Gnjilane“, koji ne pripada JP EPS, JP i zavisnim privrednim društvima i njihovim pravnim prethodnicima, pa tužilac nije ispunio uslov za isplatu jubilarne nagrade za 35 godina provedenih na radu kod tuženog, propisan odredbom člana 49. Posebnog kolektivnog ugovora za „Elektroprivredu Srbije“, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud.

Nasuprot navodima revizije, uslov za isplatu jubilarne nagrade je neprekidan rad kod poslodavca od 35 godina, imajući u vidu citiranu odredbu člana 49. PKU za „Elektroprivredu Srbije“ u kome je izričito navedeno da je uslov za isplatu jubilarne nagrade vreme provedeno na radu kod poslodavca koji se uračunava u pun staž osiguranja a da se pod radom kod poslodavca smatra rad u JP EPS, JP i zavisnim privrednim društvima i njihovim pravnim prethodnicima, što nije u konkretnom slučaju, s obzirom da tužilac u okviru perioda od 35 godina nije ostvario potreban kontinuitet u faktičkom radu kod tuženog te nisu stoga ispunjeni uslovi predviđeni opštim aktom tuženog.

Neosnovano se tužilac u reviziji poziva na pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa, te obavezu tuženog da mu isplati štetu u vidu izmakle dobiti u visini jubilarne nagrade. Odredbom člana 191. stav 2. Zakona o radu propisano je da se naknada štete u slučaju nezakonitog prestanka radnog odnosa utvrđuje u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajuće poreze i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Dakle, ni prema citiranoj odredbi, u naknadu štete koju je poslodavac u obavezi da isplati zaposlenom kome je nezakonito prestao radni odnos ne ulaze nagrade, dakle ni jubilarna nagrada, koju tužilac potražuje u konkretnom slučaju, pa nema mesta primeni odredbi zakona kojima se regulišu pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković