.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9865/2025
13.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Irene Vuković, Dragane Marinković i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Kovačević, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice Sremska Mitrovica, čiji je punomoćnik Biljana Kocan, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1623/24 od 29.01.2025. godine, u sednici održanoj dana 13.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1623/24 od 29.01.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1623/24 od 29.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1623/24 od 29.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 614/23 od 21.10.2024. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete isplati 87.010,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.08.2023. godine do isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 114.260,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, te odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako po oceni Vrhovnog suda postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za naknadu štete zbog nepravilnog rada obračunske službe tužene, u činjeničnoj situaciji da je ta služba vršila obustavu od mesečne zarade tužilje i obustavljene iznose na ime otplate rata, po osnovu ugovora koji je tužilja zaključila sa Privrednim društvom „...“ d.o.o. Novi Sad, uplaćivala na tekući račun sindikalnoj organizaciji tužene, umesto na tekući račun privrednog društva, iako za to nije postojao pravni osnov. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su nižestepeni sudovi zasnovali odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ili novog tumačenja prava. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužena odgovorna za štetu pričinjenu tužilji nepravilnim radom organa tužene, u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tužena u reviziji nije pružila dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi radi naknade štete podneta je dana 29.08.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 87.010,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
