Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude kja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Postupajući po navedenoj odredebi Vrhovni su je ocenio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o posebnoj. Naime, revizijom se ukazuje na pravno pitanje tumačenje pojma „upotreba motornog vozila“ u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presude primenom člana 408. ZPP, i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik teretnog vozila „...”, reg.br. ... ...-... i priključnog vozila ... reg.br. …-… …, da su označena vozila izgorela u požaru dana 11.10.2020. godine dok su se nalazila na parkingu Privrednog društva Toptrans d.o.o., da je do požara došlo u kabini vozila ... reg.br. ... ...-..., vlasništvo privrednog društva ST Trans iz Knjaževca, koje je bilo parkirano na istom parkingu, da se vatra sa ovog vozila prenela na teretno i priključno vozilo tužioca, te da je vozilo reg.br. ... ...-... u trenutku nastanka štete bilo osigurano kod tuženog polisom obaveznog osiguranja vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima. Po ovlašćenju zamenika Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu izvršen je uviđaj na licu mesta od strane OKP Niš, kojom prilikom je ustanovljeno da je uzrok požara kratak spoj na bakarnim provodniciima elektroinstalacije na označenom kamionu i da je mesto nastanka požara prednji desni deo kamiona marke ... reg.br. ... ...-... u predelu ispod kabine, te da krivični postupak nije pokrenut, jer nije bilo osnova sumnje da je bilo koje lice izvršilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka je utvrđeno da je oštećeno vozilo „...” kompletno izgorelo, da tehnički nije izvodljiva popravka vozila i da visinu štete predstavlja obračun visine totalne štete, a da visina totalne štete na vozilu „...”, reg.br. ... ...-... iznosi 2.449.226,00 dinara, da ukupna izgubljena zarada za teretno vozilo reg.br. ... ...-... iznosi 780.540,00 dinara da je predmetno vozilo tegljač, da nema nosivost, već se nosivost računa po priključnom vozilu koje može da povuče, a ona je ne manja od 25t, da je dozvoljeno opterećenje sedla vučnog vozila (tegljača) 10t, da je priključno vozilo ... reg.br. ...-... ... u velikom stepenu izgorelo, da tehnički nije izvodljiva popravka vozila da visinu štete na vozilu predstavlja obračun visine totalne štete, da visina totalne štete na priljkučnom vozilu iznosi 1.020.000,00 dinara, a da je izgubljena zarada za navedeno priključno vozilo 351.240,00 dinara.

Među strankama je sporno da li je konkretna šteta pokrivena obaveznim osiguranjem od odgovornosti vlasnika motornih vozila, odnosno da li je šteta nastala usled upotrebe vozila.

Prvostepeni sud nalazi da pojam „upotreba vozila“ obuhvata pre svega radnje koje su u službi funkcije vozila, a to su vožnja, kretanje od mesta do mesta odnosno prevoz putnika i stvari. Te radnje nužno uključuju i određene prateće radnje u prevozu kao što su ukrcaj i iskrcaj putnika i stvari iz vozila u vozilo, zaustavljanje i parkiranje vozila. Funkcija vozila kao prevoznog sredstva po stanovištu prvostepenog suda obuhvata takozvane kinetičke rizike upotrebe vozila koji se odnose na kretanje vozila, kao i statičke rizike upotrebe vozila koji su rizik za okolinu kada je vozilo u mirovanju, odnosno kada je zaustavljeno ili parkirano. Prema stanovištu prvostepenog suda, parkiranje vozila na zvaničnom parking prostoru je u skladu sa njegovom uobičajenom funkcijom kao prevoznog sredstva, imajući u vidu da su parkiranje i razdoblje mirovanja vozila prirodne i nužne faze upotrebe vozila kao prevoznog sredstva i ono se upotrebljava u skladu sa svojom funkcijom prevoznog sredstva i dok se kreće i dok je parkirano između dva kretanja – putovanja, iz čega se zaključuje da se parkiranje vozila može smatrati upotrebom vozila koje je u skladu sa uobičajenom funkcijom tog vozila. Prvostepeni sud je stanovišta da se vozilo parkirano na mestu koje služi za javno parkiranje smatra vozilom u upotrebi, a to podrazumeva postojanje odgovornosti osiguravača za štetu koja je uzrokovana požarom sa parkiranog vozila. Nalazi da šteta nastala prema trećem licu samozapaljivanjem motornog vozila parkiranog na zvaničnom parking prostoru je šteta naneta motornim vozilom u upotrebi, zbog čega postoji odgovornost osiguravača za požar koji se proširio i na okolna vozila. Smatra da se upotreba vozila ne može tumačiti samo kao korišćenje vozila tokom kretanja, već se podrazumeva i vreme između jednog i drugog prevoza, dok je vozilo parkirano na javnim površinama koje tome služe.

Drugostepeni sud u celosti prihvata tumačenje pojma „upotreba vozila“, koje je dao prvostepeni sud, nalazeći da sve radnje u službi funkcije vozila, uključujući kretanje, prevoz, kao i zaustavljanje i parkiranje, podrazumevaju „upotrebu vozila“. Smatra da je tumačenje prvostepenog suda u skladu sa članom 18. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju kojim je propisano da obavezno osiguranje pokriva štetu nastalu upotrebom motornog vozila u saobraćaju. Stanovišta je da je prvostepeni sud izveo pravilan zaključak primenom člana 189, 190 i 941. ZOO, da pojam „upotreba vozila“ nije izričito definisana jednim zakonom, ali da se tumači kao radnje u službi funkcije vozila, uključujući i kretanje, prevoz, kao i prateće radnje: zaustavljanje i parkiranje, odnosno da parkiranje na javnom parkingu predstavlja uobičajenu funkciju vozila kao prevoznog sredstva i da je vozilo „u upotrebi“ i kada je zaustavljeno.

Stanovište nižestepenih sudova u celosti prihvata i Vrhovni sud.

Odredbom člana 18. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju propisano je da je vlasnik motornog vozila dužan da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom vozila pričini trećim licima usled smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari, osim za štete na stvarima koje je primio na prevoz (osiguranje od autoodgovornosti).

Prema članu 897. ZOO Ugovorom o osiguranju, obavezuje se ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo.

Prema članu 941. ZOO u slučaju osiguranja od odgovornosti, oštećeno lice može zahtevati neposredno od osiguravača naknadu štete koju je pretrpelo događajem za koji odgovara osiguranik, a najviše do iznosa osiguravačeve obaveze.

Ustav Republike Srbije predviđa da sud sudi na osnovu Ustava, Međunarodnih ugovora i Zakona. Republika Srbija zaključila je i zakonom potvrdila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju – Zakon o ratifikaciji sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica i RS („Sl.Gl. Međunarodni ugovor broj 83/08“). Članom 72. ovog Međunarodnog ugovora Srbija je preuzela obavezu da postojeće i buduće pravo uskladi sa pravnim tekovinama EU.

U našem pozitivnom pravu ne postoji konkretna definicija pojma „upotreba motornog vozila“. Nesporno je da polazeći od okolnosti svakog konkretnog slučaja treba procenjivati značenje pojma „upotreba motornog vozila“.

Vrhovni sud je stanovišta da su nižestepeni sudovi imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilno zaključili da se „upotreba vozila“ ne može tumačiti samo kao korišćenje vozila tokom prevoza, već i vreme između prevoza, dok je vozilo parkirano na javnim površinama koje tome služe, s obzirom da ta radnja predstavlja redovnu radnju prilikom upotrebe vozila. Navedeno tumačenje je u skladu sa tumačenjem Suda EU da pojam „upotreba vozila“ i zaključkom da građanska odgovornost po osnovu ugovora o obaveznom osiguranju u saobraćaju pokriva štete nastale prilikom svake upotrebe vozila kada preovlađujuću funkciju vozila čini njegova upotreba kao prevoznog sredstva, bez obzira na mesto upotrebe (na javnom putu ili bilo kojoj javnoj površini ili parkiranom posedu). Navedeno stanovište je izraženo u odluci suda Evropske unije broj S-162/13 u predmetu „VNUK protiv Triglav osiguranja“ od 04.09.2014. godine (odluka doneta po zahtevu za prethodno odlučivanje povodom tumačenja člana 3. stav 1. Direktive 72/166/EZ, podnetom od strane Vrhovnog suda Slovenije dana 13.03.2013. godine).

Stoga, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju vozilo tužioca oštećeno u požaru koji se proširio sa susednog vozila, koje je bilo osigurano kod tuženog, dok su vozila bila parkirana na javnom parkingu i bila u funkciji prevoza, to je šteta na vozilu tužioca nastala upotrebom vozila osiguranom kod tuženog, pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili član 189,199 i 941. ZOO.

Shodno gore navedenom, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odluka o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji sadržana u trećem stavu izreke doneta je primenom člana 161. stav 1. u vezi člana 154. Zakona o parničnom postupku, jer po nalaženju Vrhovnog suda troškovi odgovora na reviziju nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković