Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 105/25 od 20.02.2025. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 445/2024 od 22.10.2024. godine u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tuženog na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme počev od 01.12.2021.godine pa do 30.11.2023. godine, koji su u tom periodu zaključivani zbog povećanog obima posla. Nakon toga, u periodu od 01.12.2023. godine do 26.04.2024. godine, tužilac je sa tuženim zaključivao ugovore o radu na određeno vreme, ali radi zamene privremeno odsutnih zaposlenih do njihovog povratka na rad. Tužilac je najpre radio na poslovima ... u ..., a potom na poslovima ... – ... i ... – ... . Rešenjem tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu je otkazan ugovor o radu od 09.04.2024. godine, te je konstatovano da tužiocu prestaje radni odnos zaključno sa 26.04.2024. godine, s obzirom da je ugovor bio zaključen radi zamene privremeno odsutnog drugog zaposlenog, koji se vraća na rad. U navedenom periodu poslovi ... kod tuženog su bili sistematizovani, pri čemu tuženi nije tražio saglasnost od Komisije za davanje saglasnosti za novo zaposlenje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, odnosno za prijem vozača u radni odnos na neodređeno vreme.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su se stekli uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, na osnovu odredbe člana 37. i 175. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005...95/2018), jer je tužilac, po isteku ugovornog roka, nastavio da radi najmanje pet radnih dana, odnosno duže od 24 meseca na istim poslovima koji su kod tuženog sistematizovani, a koje je tužilac obavljao u kontinuitetu, dakle bez prekida, te je poništio kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužioca.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo, a tuženi osnovano na to ukazuje u reviziji.

Odredbom člana 37. Zakona o radu, propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1.). Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1.ovog člana, na osnovu kojih se radni odnos sa zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2.). Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona, ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.).

Zakon o budžetskom sistemu (''Službeni glasnik RS'', br. 54/2009 ... 92/2023) u odredbi člana 27.k, propisuje novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Stavom 1. te odredbe Zakona, propisano je da u periodu od 01.01.2021. godine do 31.12.2026. godine, korisnicima javnih sredstava je dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

Uredba o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava (''Službeni glasnik RS'', br. 159/20 i 116/23), u odredbi člana 1. predviđa da se tom Uredbom bliže uređuje postupak za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava i za lica utvrđena članom 27.k Zakona o budžetskom sistemu (''Službeni glasnik RS'', br. 54/09 ...149/20). Na osnovu člana 2. Uredbe, saglasnost iz člana 1. ove Uredbe daje Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava (u daljem tekstu: Komisija), obrazovana odlukom o obrazovanju Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava (''Službeni glasnik RS'', br. 113/13 ... 25/18), u sastavu utvrđenom tom odlukom i posebnim rešenjima. Sastav Komisije objavljuje se na internet stranice Vlade i ažurira se po potrebi, u slučaju bilo kakve izmene (stav 2.). Na osnovu člana 3. stav 1. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, molbu za novo zapošljavanje i za odobravanje dodatnog radnog angažovanja u smislu člana 27.k) stav 1, 2, 4. i 6. Zakona, korisnik javnih sredstava podnosi nadležnom ministarstvu, odnosno drugom nadležnom organu iz člana 4. stav 1. ove Uredbe.

U konkretnom slučaju, tužilac je radio kod tuženog u periodu od 01.12.2021. godine do 26.04.2024. godine po osnovu više ugovora o radu na određeno vreme najpre zbog povećanog obima posla a potom zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, pri čemu za vreme rada tužioca kod tuženog, tuženi nije tražio saglasnost od Komisije za davanje saglasnosti za novo zaposlenje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, odnosno za prijem vozača u radni odnos na neodređeno vreme.

Zakon o budžetskom sistemu, kojim je propisan poseban postupak za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava je lex specialis u odnosu na Zakon o radu, koji propisuje uslove za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, imajući u vidu da je odredbom člana 105. Zakona o budžetskom sistemu propisano da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim Zakonom, primenjuju se odredbe ovog Zakona. S tim u vezi, tužilac je bio dužan da dokaže da je tuženi tražio i dobio saglasnost Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava za prijem u radni odnos na neodređeno vreme u periodu kada su se stekli uslovi za preobražaj njegovog radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, a on tu činjenicu nije dokazao, niti je na toj činjenici zasnovan njegov tužbeni zahtev. Kako iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi postojanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava u smislu odredbe člana 27.k Zakona o budžetskom sisitemu, to, suprotno zaključku nižestepenih sudova, nema uslova da radni odnos tužioca na određeno vreme po zakonu preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Takođe, rešenje o prestanku radnog odnosa je doneto u skladu sa odredbom člana 175. tačka 1. Zakona o radu kojom odredbom je propisano da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan, a u vezi odredbe člana 37. koja propisuje da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka, što je u konkretnom slučaju. Kako nije osnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu Ugovora o radu to tužilac nema pravo da se vrati na rad, iz razloga što je shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu u pitanju zahtev akcesorne prirode koji zavisi od odluke o glavnoj stvari, odnosno od zahteva za poništaj predmetnog rešenja o otkazu.

Sledom navedenog, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP stavom prvim izreke preinačio nižestepene odluke i odbio tužbeni zahtev.

Prema uspehu tuženog u sporu, primenom čl. 153, 154., 163. i 165. ZPP, pripada mu pravo na naknadu troškova za zastupanje od strane punomoćnika advokata za sastav revizije u iznosu od 49.500,00 dinara primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važeće na dan preduzimanja tih parničnih radnji. Tuženom nije priznato pravo na uvećanje troškova za 20% na ime PDV-a, jer njegov punomoćnik nije pružio dokaz – račun o izvršenim uslugama, na osnovu kojeg je od tuženog naplaćen iznos ovog troška uvećan za porez na dodatu vrednost. Takođe, tuženom nisu na teret tužioca dosuđeni troškovi sudskih taksi, jer prema Zakonu o sudskim taksama u sporovima iz radnog odnosa zaposleni ili bivši zaposleni plaća taksu na podneske i na odluke samo ako se zahtev odnosi na novčano potraživanje, što nije u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković