Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.5091/13 od 25.12.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu i branioca okrivljenog S.J., adv. D.S., a presuda Višeg suda u Kraljevu 4K 40/13 od 02.08.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog S.J., adv. D.S. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odluku.

Nakon što je podnet, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J., adv. D.S., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J., adv. D.S. je neosnovan.

Branilac okrivljenog S.J., u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer se zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, tj. na iskazu svedoka pod merama posebne zaštite ''VK 313'', jer je saslušan od strane nenadležnog suda – Višeg suda u Kraljevu pre nego što je odlukom Vrhovnog kasacionog suda delegiran za postupanje, te da istražni sudija nije bio ovlašćen da ga sasluša, da po saznanju branioca svedok nije uživao posebnu zaštitu, već je slobodno šetao K.M., da rešenje o dodeljivanju posebne zaštite nije dostavljeno okrivljenom i njegovom braniocu, kao i da je pobijanim presudama povređen krivični zakon na štetu okrivljenog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Neosnovano se u zahtevu branioca okrivljenog ukazuje da je Viši sud u Kraljevu presudu zasnovao na iskazu svedoka koji je pribavljen od strane nenadležnog suda, tj. da istražni sudija Višeg suda u Kraljevu nije bio nadležan da preduzima bilo kakvu istražnu radnju, a posebno saslušanje ''zaštićenog svedoka'' pod šifrom ... Naime, na osnovu odredbe člana 488. stav 1. ZKP izvršen je uvid u predmet Vrhovnog kasacionog suda Kd 166/2012 od 26.12.2012. godine kojim je za vođenje postupka protiv NN izvršioca, po predlogu Višeg javnog tužioca u Kraljevu Ktn br.58/12 od 26.12.2012. godine za preduzimanje pojedinih istražnih radnji protiv nepoznatog izvršioca, zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 3. i tačka 6. u vezi člana 30. Krivičnog zakona Vrhovni kasacioni sud rešenjem odredio Viši sud u Kraljevu i utvrdio da je prosledio istog dana telefaksom Višem sudu u Kraljevu, kada je i istražni sudija Višeg suda u Kraljevu u krivičnom predmetu Kp br.69/12 protiv nepoznatog izvršioca ispitao svedoka ... pod merama posebne zaštite, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni neosnovani.

Navodi branioca okrivljenog da saslušani svedok nije imao status zaštićenog svedoka u skladu sa odredbama ZKP, po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Naime, odredbom člana 109a stav 2. ZKP propisano je da mere posebne zaštite svedoka obuhvataju ispitivanje svedoka pod uslovima i na način koji obezbeđuju da se neotkrije njegova istovetnost i mere fizičkog obezbeđenja svedoka u toku postupka.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda svedok ... imao je mere posebne zaštite, jer shodno odredbi člana 109a stav 2. ZKP, mere posebne zaštite predstavljaju mere koje obuhvataju ispitivanje svedoka, pod uslovima i način da se neotkrije njegova istovetnost, saslušan je pod šifrom i na osnovu člana 109g sa glavnog pretresa, gde je saslušan isključena je javnost (zapisnik sa glavnog pretresa od 31.07.2013. godine). Mere fizičke zaštite se ne objavljuju, već se one određuju prema Zakonu o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 85/05), i predstavljaju tkz. vanprocesnu zaštitu.

Takođe, navodi zahteva kojima se osporava zakonitost pribavljanja iskaza od zaštićenog svedoka pod šifrom ..., koji je saslušan od strane istražnog sudije pre otvaranja istrage, kao i osporavanje da je svedok mogao imati status zaštićenog svedoka s obzirom da se postupak vodio protiv nepoznatog učinioca, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Po članu 239. ZKP, kad je učinilac krivičnog dela nepoznat, javni tužilac može predložiti da istražni sudija preduzme pojedine istražne radnje, ako je, s obzirom na okolnosti slučaja, neophodno ili celishodno da se one preduzmu pre pokretanja istrage.

Dakle, istražni sudija može preduzimati sve procesne radnje, koje s obzirom na okolnosti slučaja, su neophodne ili celishodne da se one preduzmu pre pokretanja istrage, pa tako i ispitivanje zaštićenog svedoka, kao i svakog drugog svedoka, pri tom je uslov da svedok svodiči i da mu se da posebna zaštita, o čemu je istražni sudija Višeg suda u Kraljevu doneo rešenje Str. Pov. Kri 460/12 od 26.10.2012. godine, kojim se odobaravaju mere posebne zaštite određenom licu i određeno da će se u toku postupka ispitati pod šifrom ... koja će zameniti njegovo ime i prezime, pa su suprotni navodi u zahtevu ocenjeni neosnovanim.

Navode u zahtevu a koji se odnose da rešenje istražnog sudije o odobravanju mere posebne zaštite nije dostavljeno okrivljenom i njegovom braniocu, branilac okrivljenog je neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ovi žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani 4 i 5 obrazloženja presude dao veoma jasne razloge, koje i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu člana 491. stav 2. ZKP, s tim da se odredba člana 109v stav 4. ZKP o merama posebne zaštite svedoka primenjuje kada se rešenje donosi u istrazi i na glavnom pretresu, kada su stranke poznate, a u konkretnom slučaju ovaj svedok je saslušan u pretkrivičnom postupku na osnovu člana 239. ZKP a ne u istrazi, jer se postupak vodio protiv NN lica, pa nije ni postojala druga stranka kojoj bi bilo dostavljeno rešenje, a koja bi mogla da izjavi žalbu, te su i u tom delu navodi zahteva branioca neosnovani.

Neosnovano se u zahtevu branioca okrivljenog pobijaju pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona na štetu okrivljenog, iz čega proizilazi da se povreda krivičnog zakona odnosi na član 439. tačka 2. i 3. ZKP, tj. da je u pogledu pravne ocene dela i u pogledu krivične sankcije povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, jer se po navodima zahteva u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu ubistva iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, za koje je zaprećena znatno blaža kazna. Ovo stoga što izreka pravnosnažne presude sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela ubistva u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, a suprotni navodi branioca ustvari predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja.

Takođe, drugostepeni sud nije učinio navedene povrede zakona kada je odbio žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu i branioca okrivljenog S.J., a zakonitost prvostepene presude ispitao je u skladu sa odredbom člana 604. stav 1. ZKP, koji Zakonik se primenjuje od 01.10.2013. godine, dakle u vreme odlučivanja o žalbama, pa je tako zakonitost prvostepene presude i postupka koji je prethodio njenom donošenju, cenio po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (''Službni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09, 76/10) koji je bio na snazi u vreme održavanja glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude u ovoj krivičnoj stvari.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (član 368. stav 1. tačka 10. starog ZKP) i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. i 3. ZKP, a koje su istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J.

Sa iznetih razloga, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J. u celini neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.